Kako da fotografišete prirodu
U čemu je tajna fotografisanja prelepih fotografija prirode?
-
-
Fotografija: code poet
Zima je već nastupila i sve je manje sunčanih dana. Ali to nas ne sprečava da se polako pripremamo za proleće obliveno sunčanim zracima i fotografisanje ljudi, dece i prirode. -
Kako da koristite programski režim rada na vašem DSLR fotoaparatu
Kupili ste digitalni SLR fotoaparat zato što ste mrzeli sporoću vašeg point-and-shoot fotoaparata. Dobra vest: Vaše fotografije su sada bolje! Loša vest? Vi znate da one mogu da budu još bolje - samo kada biste se usudili da napustite "auto" režim rada fotoaparata.
ponedjeljak, 20. siječnja 2014.
petak, 17. siječnja 2014.
U ovom savetu govorićemo o prednostima braketiranja ekspozicije. Ako ste napredni
amater ili barem malo poznajete fotografiju, onda sigurno koristite manuelni ražim rada,
ili režim prioriteta blende ili prioriteta brzine zatvarača, pogotovo kada snimate
fotografije za koje vam je važno da udu što je moguće bolje.
Braketiranje je proces namernog podeksponiranja i preeksponiranja subjekta dok
istovremeno snimate i fotografiju sa izmerenom ekspozicijom. Glavni razlog za ovakvo
fotografisanje subjekta na tri snimka je da dobijete dobru ekspoziciju prilikom snimanja
subjekata kod kojih je teško izmeriti tačnu ekspoziciju.
Vi braketiranje možete da uradite ručno, u manuelnom režimu rada tako što ćete menjati
ili brzinu zatvarača ili blendu, smanjujući vrednosti u odnosu na izmerenu ekspoziciju.
Na primer, ako vaš fotoaparat kaže da je 1/60 sa f8 tačna ekspozicija, vi možete da
snimite tri fotografije, , 1/30 sa f8, 1/60 sa f8 i 1/120 sa f8.
Takođe možda na fotoaparatu imate opciju za podešavanje vrednosti ekspozicije. Ako
imate ovu opciju, napravite prvi snimak, zatim drugi snimak napravite sa EV vrednošću
od -1, a treći snimak napravite sa EV vrednošću od +1. Neki fototaparati imaju i opciju za
automatsko braketiranje, koja im omogućuje da naprave tri uzastopna snimka a fotoaparat
će automatski podesiti ekspoziciju umesto vas.
Kako budete sve veštiji sa ekspozicijom, tako ćete moći da braketirate u manjim
koracima od 1/2 ili 1/3 stopa.
Braketiranje nije neophodno za svaki snimak, ali kod scena sa problematičnim
osvetljenjem, kao što je svetao objekat u sredini koji može da zavara svetlomer
fotoaparata, ili kada vam je snimak koji pravite važan, braketiranje je najsigurniji način
amater ili barem malo poznajete fotografiju, onda sigurno koristite manuelni ražim rada,
ili režim prioriteta blende ili prioriteta brzine zatvarača, pogotovo kada snimate
fotografije za koje vam je važno da udu što je moguće bolje.
Braketiranje je proces namernog podeksponiranja i preeksponiranja subjekta dok
istovremeno snimate i fotografiju sa izmerenom ekspozicijom. Glavni razlog za ovakvo
fotografisanje subjekta na tri snimka je da dobijete dobru ekspoziciju prilikom snimanja
subjekata kod kojih je teško izmeriti tačnu ekspoziciju.
Vi braketiranje možete da uradite ručno, u manuelnom režimu rada tako što ćete menjati
ili brzinu zatvarača ili blendu, smanjujući vrednosti u odnosu na izmerenu ekspoziciju.
Na primer, ako vaš fotoaparat kaže da je 1/60 sa f8 tačna ekspozicija, vi možete da
snimite tri fotografije, , 1/30 sa f8, 1/60 sa f8 i 1/120 sa f8.
Takođe možda na fotoaparatu imate opciju za podešavanje vrednosti ekspozicije. Ako
imate ovu opciju, napravite prvi snimak, zatim drugi snimak napravite sa EV vrednošću
od -1, a treći snimak napravite sa EV vrednošću od +1. Neki fototaparati imaju i opciju za
automatsko braketiranje, koja im omogućuje da naprave tri uzastopna snimka a fotoaparat
će automatski podesiti ekspoziciju umesto vas.
Kako budete sve veštiji sa ekspozicijom, tako ćete moći da braketirate u manjim
koracima od 1/2 ili 1/3 stopa.
Braketiranje nije neophodno za svaki snimak, ali kod scena sa problematičnim
osvetljenjem, kao što je svetao objekat u sredini koji može da zavara svetlomer
fotoaparata, ili kada vam je snimak koji pravite važan, braketiranje je najsigurniji način
Kao i kod većine drugih pitanja vezanih za fotografiju, i ovde će odgovor da varira, u
zavisnosti od toga koji je vaš fotografski stil, fotoaparata koji koristite i vrste portreta koji
biste želeli da dobijete. Međutim, postoje određene početne tačke koje su karakteristične
za sve portrete i koje će vam pomoći da dobijete dobre rezultate na samom početku kako
biste mogli da počnete da eksperimentišete.
Fotografija: Carolina
Prebacite se na prioritet blende (Aperture Priority Mode)
Kada fotografišete portrete treba da izbegavate sve automatizovan režime rada i da
koristite isključivo prioritet blende (aperture priority mode na engleskom). Ovaj režim
rada omogućuje fotografima da izaberu blendu sa kojom žele da fotografišu a fotoaparat
sam bira brzinu zatvarača koja će dati ispravnu ekspoziciju. Međutim, ako ste iskusni
fotograf, onda ćete najverovatnije koristiti manuelni režim rada, u kojem sami podešavate
sve parametre fotografisanja. Ali za nas smrtnike, biće sasvim dobar i prioritet otvora
blende.
Izaberite veliku blendu za lepe mutne pozadine
Veličina blende koju birate u režimu rada sa prioritetom blende će varirati od jedne
situacije do druge i od jednog objektiva do drugog - ali u većini slučajeva počećete sa
prilično velikom blendom pošto ćete tako smanjiti dubinu polja u vašim fotografijama. to
će vam omogućiti da dobijete lepu zamućenu pozadinu. Generalno gledano, portretni
režim rada radi upravo to. Lepota ovakvog načina fotografisanja je u tome što je vaš
subjekat jedini elemenat koji je ostao u fokusu - i koji tak postaje glavna fokalna tačka jer
su uklonjeni svi ometajući elementi.
Međutim, imajte u vidu da ako imate veoma brz objektiv biranje maksimalne blende
može toliko da smanji dubinu polja daće i neki delovi lica biti zemućeni. Takođe
maksimalna blenda može da znači da ne fotografišete sa najvećom oštrinom koju može
da da vaš objektiv. Smanjite blendu za jedan ili dva stopa i najverovatnije ćete dobiti
malo oštrije fotografije - ključ je u eksperimentisanju, naravno ako imate vremena za
njega.
Izaberite malu ISO osetljivost za glatke fotografije
ISO osetljvost koju koristite će varirati u zavisnosti od svetlosnih uslova koji vam stoje
na raspolaganju - ali u većini slučajeva, želećete da smanjite veličinu zrna ili šuma u
slikama tako što ćete izabrati malu ISO osetljivost, to jest, između 100 i 200 ISO. Glavna
stvar o kojoj treba da vodite računa je kako ovo podešavanje utiče na brzinu zatvarača.
Ponekad biranje male ISO osetljivosti znači da ćete koristiti bezine zatvarača koje su
suviše spore za dobijanje ošte fotografije. Ako je brzina zatvarača suviše mala na ISO
vrednosti koju ste izabrali, moraćete da povećate ili blendu ili ISO podešavanje.
Brzina zatvarača
Ako fotografišete koristeći prioritet otvora blende kao što smo vam predložili, brzina
zatvarača će se birati automatski nakon što ste izabrali blendu i ISO osetljivost. Međutim,
ako izaberete da fotografišete u manualnom režimu rada, moraćte da obratite pažnju na
brzinu zatvarača. Pošto se vaš subjekat pomera (čak i ako pokušava da ostane miran) vaša
brzina zatvarača treba da bude najmanje 1/60 sekundi ili veća. 1/125 je verovatno
najbolja brzina zatvarača, pogotovo ako ne koristite stativ.
Ravnoteža beline
Kao i kod prethodnih faktora, ravnoteža beline koju ćete koristiti i koja će vam biti
potrebna će da varira u zavisnosti od uslova u kojima fotografišete.
Režim fokusiranja
Mnogi digitalni fotoaparati omogućuju fotografu da bira između nekoliko režima
fokusiranja. Na jednoj strani je Auto Focussing podešavanje koje u većini slučajeva
koristi više tačaka fokusiranja kako bi odredilo gde da se fokusira. Na drugoj strani nalazi
se ručno fokusiranje kod kojeg fotograf ima potpunu kontrolu. U sredini se često nalazi
opcija za fokusiranje na jednu tačku u sceni.
Dok AF podešavanje koje bira između više tačaka fokusiranja u većini normalnih uslova
fotografisanja daje dobre rezultate, u nekim situacijama od velike pomoći može da bude
mogućnost ručnog fokusiranja ili fokusiranja na jednu tačku.
Svetlost i kvalitet svetla predstavlja osnovu i suštinu svih odličnih fotografija. Veliki
fotografi znaju kako da čitaju svetlo i manipulišu sa njim tako da služi njihovim
fotografskim potrebama i ciljevima. Iako je manipulisanje svetlom izvan finansijskih i
prostornih mogućnosti većine fotografa, poznavanje kvaliteta svetla može jako da vam
pomogne u vašoj fotografiji. Kvalitet svetla je ključna razlika između odlične i prosečne
fotografije. Danas ću kratko da govorim o kvalitetu svetla koji zavisi od veličine
svetlsonog izvora.
Softbox za kreiranje mekog difuznog svetla.
Generalno gledano, veći svetlosni izvor u odnosu na subjekt fotografisanja će dati mekše,
difuznije i kvalitetnij svetlo sa mekim senkama, mekim svetlim tonovima i malim
kontrastom u odnosu na manji svetlosni izvor. Manji svetlosni izvor će dati tvrđe,
kontrastnije svetlo koje daje oštro definisane senke, veći kontrast i velike površine svetlih
tonova i odsjaja. Veličina u odnosu na subjekat je ključna u ovoj tvrdnji.
Mnogi će pomisliti da je po ovome sunce idelan svetlosni izvor pošto je tako veliko.
Međutim, iako je fizički sunce veće od bilo kod drugog svetlosnog izvora, ono je veoma
mali tačkasti izvor svetla u odnosu na subjekat. Sunce kreira veoma jake, tvrde i
usmerene senke i veoma kontrasnte fotografije.
Sa druge strane, oblačni dan daje veoma meko, ravnomerno svetlo sa difuznim senkama.
Oblaci se ponašaju kao difuzeri i postaju jedan ogromni svetlosni izvor u odnosu na
subjekat fotografisanja. Ako vas je ikada fotografisao profesionalni fotograf u studiju,
videli ste ovo u praksi. Najverovatnije su koristili velike kišobrane i soft boxove za
kreiranje difuznog svetla i velikih svetlosnih izvora. Ovakva oprema im omogućava da
kreiraju meko svetlo i senke koje nas toliko privlače u portretima.
Kako možete da primenite ovo znanje u vašoj fotografiji? Tražite velike svetlosne izvore
kako biste dobili manji kontrast i slike sa mekim svetlom a koristite manje svetlosne
izvore za fotografije u kojima želite da svetlo bude tvrdo i usmereno.
Meke, velike svetlosne izvore možete da vam pruži senka drveta, oblačno nebo, ili veliki
prozor, ili sa poluspuštenim roletnama, ili sa svetlom
fotografi znaju kako da čitaju svetlo i manipulišu sa njim tako da služi njihovim
fotografskim potrebama i ciljevima. Iako je manipulisanje svetlom izvan finansijskih i
prostornih mogućnosti većine fotografa, poznavanje kvaliteta svetla može jako da vam
pomogne u vašoj fotografiji. Kvalitet svetla je ključna razlika između odlične i prosečne
fotografije. Danas ću kratko da govorim o kvalitetu svetla koji zavisi od veličine
svetlsonog izvora.
Softbox za kreiranje mekog difuznog svetla.
Generalno gledano, veći svetlosni izvor u odnosu na subjekt fotografisanja će dati mekše,
difuznije i kvalitetnij svetlo sa mekim senkama, mekim svetlim tonovima i malim
kontrastom u odnosu na manji svetlosni izvor. Manji svetlosni izvor će dati tvrđe,
kontrastnije svetlo koje daje oštro definisane senke, veći kontrast i velike površine svetlih
tonova i odsjaja. Veličina u odnosu na subjekat je ključna u ovoj tvrdnji.
Mnogi će pomisliti da je po ovome sunce idelan svetlosni izvor pošto je tako veliko.
Međutim, iako je fizički sunce veće od bilo kod drugog svetlosnog izvora, ono je veoma
mali tačkasti izvor svetla u odnosu na subjekat. Sunce kreira veoma jake, tvrde i
usmerene senke i veoma kontrasnte fotografije.
Sa druge strane, oblačni dan daje veoma meko, ravnomerno svetlo sa difuznim senkama.
Oblaci se ponašaju kao difuzeri i postaju jedan ogromni svetlosni izvor u odnosu na
subjekat fotografisanja. Ako vas je ikada fotografisao profesionalni fotograf u studiju,
videli ste ovo u praksi. Najverovatnije su koristili velike kišobrane i soft boxove za
kreiranje difuznog svetla i velikih svetlosnih izvora. Ovakva oprema im omogućava da
kreiraju meko svetlo i senke koje nas toliko privlače u portretima.
Kako možete da primenite ovo znanje u vašoj fotografiji? Tražite velike svetlosne izvore
kako biste dobili manji kontrast i slike sa mekim svetlom a koristite manje svetlosne
izvore za fotografije u kojima želite da svetlo bude tvrdo i usmereno.
Meke, velike svetlosne izvore možete da vam pruži senka drveta, oblačno nebo, ili veliki
prozor, ili sa poluspuštenim roletnama, ili sa svetlom
Grubo, nelaskavo svetlo blica vas baca u depresiju? Nema problema! Pronađite kutiju od
starog filma i pratite instrukcije da biste brzo i lako kreirali difuzno svetlo za vaš blic.
Pratite instrukcije Flickr korisnika natuurplaat’s i pretvorite kutiju od starog filma u
difjuzer za blic!
Potrebno je samo nekoliko strateških rezova koji će omogućiti da se kutija navuče na blic
i voila! Meko, prelepo svetlo je tu.
Nastavite da čitate i mi ćemo vam pokazati kako da napravite sopstveno meko blic svetlo.
Trebaju vam sledeće komponente:
• Fotoaparat sa iskačućim blicem
• Bela plastična kutija za film - Mi smo je dobili tako što smo se udvarali
prodavačici u lokalnoj fotografskoj prodavnici.
• Lenjir
• Nož sa veoma oštrim sečivom (žiletom)
Izmerite blic
Izmerite širinu vašeg blica i znaćete koliko širok treba da bude prorez na kutiji blica.
Isecite kutiju filma
Pomoću oštrog sečiva, pažljivo isecite deo sa strane kutije filma (prvo skinite poklopac).
Napravite otvor malčice veći od širine blica.
Navucite kutiju na blic
Pažljivo navucite kutiju od filma na blic i vratite nazad poklopac kako ne bi spala. Ako je
otvor suviše tesan, proširite ga. Ako je suviše labav, malo selotejpa će rešiti problem.
Fotografišite
Izađite napolje i počnite da snimate!
Fotografišete onako kako to i obično radite. Kutija za film će da rasprši i umekša grubo
svetlo blica, a vaš fotoaparat će automatski prilagoditi ekspoziciju kako bi nadoknadio
smanjenu jačinu blica.
Bićete svačiji omiljeni fotograf čim vide koliko vaše fotografije bolje izgledaju od
fotografija onih ljudi koji nemaju vaš fenomenalni difjuzer za svetlo blica!
Pre: Sjajno i grubo
Grubo svetlo blica daje ispranu boju kože i ističe mane.
Filteri su se koristili kroz čitavu istoriju fotografije za manipulisanje svetlom koje pada u
objektiv fotoaparata pre nego što osvetli film. Postoji ogroman broj filtera u ponudi koji
služe za korekciju boja, davanje određene atmosfere fotografiji, ili kreiranje specijalnih
efekata.
Crno bela fotografija je tradicionalno koristila nekoliko obojenih filtera kako bi
manipulisali bojama predstavljenim na njihovim fotografijama. Sa digitalnom
fotografijom, mnogi efekti za koje smo pre koristili filtere sada mogu da se dupliraju u
programime za obradu slika, što znači da je većina filtera postala beskorisna. Međutim,
postoji nekoliko filtera koji su i dalje neophodni i koje bi trebalo da imaju svi
profesionalni i ozbiljni amaterski fotografi.
Tri filtera koje era digitalne fotografije nije uspela da ukloni su polarizacioni filter
(cirkularni polarizator), filter neutralne gustine i filter podeljene neutralne gustine.
Polarizacioni filter
Polarizacioni filter se koristi za pojačanje intenziteta boja i uklanjanje odsjaja i refleksija
sa objekata. Polarizacioni filter ima dva prstena, jedan se koristi za montiranje filtera na
objektiv fotoaparata, dok se drugi koristi za modifikovanje stepena polarizacije. Postoje
dve vrste polarizacionih filtera, linearni i cirkularni. Oba imaju istu funkciju, međutim,
mnogi fotoaparati koji koriste autofokusiranje i automatsku ekspoziciju zahtevaju
cirkularni polarizacioni filter da bi funkcionisali kako treba. Polarizacija je najizraženija
90 stepeni od sunca i smanjivaće se kako se ugao sa suncem približava vrednosti 0 (ili
180 stepeni). Jedna od najčešćih primena polarizacionog filtera je za kreiranje bogatog,
plavog neba.
Međutim, budite oprezni sa polarizacionim filterima. Kako se ugao svetla menja, tako se
menja stepen polarizacije. Kada koristite širokougaoni objektiv, videćete kako se
smanjuje polarizacija kako se ugao svetla menja duž vašeg vidnog polja. Ovo se najčešće
javlja kod objektiva čiji je ugao širi od 28mm.
Filter neutralnog intenziteta
Filter neutralnog intenziteta, ili Neutral Density (ND) filteri imaju samo jednu namenu, a
to je da smanje količinu svetla koje pada na objektiv. ND filteri dolaze sa različitim
gustinama, a najčešće se koriste oni sa filtriranjem od 1, 2 ili 3 stopa, obično predstavljeni
kao 0.3, 0.6, 0.9 ili 2x, 4x, 8x. Oni moraju da budu neutralne boje kako nimalo ne bi
menjali boje u slici, mada se to može javiti kod jeftinijih filtera ovog tipa. ND filteri su
korisni za dobijanje sporijih brzina zatvarača za određenu blendu, ili za korišćenje veće
blende za određenu brzinu zatvarača.
Ovi filteri se pretežno koriste za kreiranje različitih specijalnih efekata. Na primer, ako po
sunčanom danu želite da fotografišete vodu tako da ona ne bude zamrznuta u pokretu već
da se dobije zamućeni vodeni tok u svoj njegovoj dinamici, moraćete da upotrebite manje
brzine zatvarača. Ali pošto je svetao sunčani dan, to će dovesti do preeksponiranja
fotografije. Međutim, upotrebom filtera neutralne gustine vi možete da smanjtie količinu
svetla koje upada u objektiv što će vam omogućiti da i po sunčanom danu koristite male
brzine zatvarača i dobijete efekat živog vodenog toka a ne vode zamrznute u pokretu.
Filter podeljenog neutralnog intenziteta
Filteri podeljenog neutralnog intenziteta, ili Split Neutral Density filteri su slični kao
filteri neutralnog intenziteta u tome što smanjuju količinu svetla koje dolazi do objektiva,
ali se razlikuju po tome što nisu podjednako prevučeni premazom po čitavoj površini.
Najčešći filteri podeljenog neutralnog intenziteta su graduirani i postepeno se menjaju od
čisto sive do providne sive.
Takođe postoje filteri podeljenog neutralnog intenziteta koji variraju od jednog do drugog
proizvođača. Filteri podeljenog neutralnog intenziteta sa tvrdom ivicom su korisni kada
fotografišete subjekat sa svetlim područjem koji odjednom prelazi u tamno područje.
Sa duge strane, graduirani filteri su najkorisniji kada imate svetlo područje koje
postepeno prelazi u tamno područje. Ovi filteri se prevashodno koriste zato što u teškim
uslovima fotografisanja, (kao što je fotografisanje na jutarnjem suncu) razlika između
najsvetlijih i najtamnijih poručja može da bude prevelika da bi senzor fotoaparata uspeo
da uhvati celokupan raspon tonova. Upotreba filtera podeljenog neutralnog intenziteta
objektiv fotoaparata pre nego što osvetli film. Postoji ogroman broj filtera u ponudi koji
služe za korekciju boja, davanje određene atmosfere fotografiji, ili kreiranje specijalnih
efekata.
Crno bela fotografija je tradicionalno koristila nekoliko obojenih filtera kako bi
manipulisali bojama predstavljenim na njihovim fotografijama. Sa digitalnom
fotografijom, mnogi efekti za koje smo pre koristili filtere sada mogu da se dupliraju u
programime za obradu slika, što znači da je većina filtera postala beskorisna. Međutim,
postoji nekoliko filtera koji su i dalje neophodni i koje bi trebalo da imaju svi
profesionalni i ozbiljni amaterski fotografi.
Tri filtera koje era digitalne fotografije nije uspela da ukloni su polarizacioni filter
(cirkularni polarizator), filter neutralne gustine i filter podeljene neutralne gustine.
Polarizacioni filter
Polarizacioni filter se koristi za pojačanje intenziteta boja i uklanjanje odsjaja i refleksija
sa objekata. Polarizacioni filter ima dva prstena, jedan se koristi za montiranje filtera na
objektiv fotoaparata, dok se drugi koristi za modifikovanje stepena polarizacije. Postoje
dve vrste polarizacionih filtera, linearni i cirkularni. Oba imaju istu funkciju, međutim,
mnogi fotoaparati koji koriste autofokusiranje i automatsku ekspoziciju zahtevaju
cirkularni polarizacioni filter da bi funkcionisali kako treba. Polarizacija je najizraženija
90 stepeni od sunca i smanjivaće se kako se ugao sa suncem približava vrednosti 0 (ili
180 stepeni). Jedna od najčešćih primena polarizacionog filtera je za kreiranje bogatog,
plavog neba.
Međutim, budite oprezni sa polarizacionim filterima. Kako se ugao svetla menja, tako se
menja stepen polarizacije. Kada koristite širokougaoni objektiv, videćete kako se
smanjuje polarizacija kako se ugao svetla menja duž vašeg vidnog polja. Ovo se najčešće
javlja kod objektiva čiji je ugao širi od 28mm.
Filter neutralnog intenziteta
Filter neutralnog intenziteta, ili Neutral Density (ND) filteri imaju samo jednu namenu, a
to je da smanje količinu svetla koje pada na objektiv. ND filteri dolaze sa različitim
gustinama, a najčešće se koriste oni sa filtriranjem od 1, 2 ili 3 stopa, obično predstavljeni
kao 0.3, 0.6, 0.9 ili 2x, 4x, 8x. Oni moraju da budu neutralne boje kako nimalo ne bi
menjali boje u slici, mada se to može javiti kod jeftinijih filtera ovog tipa. ND filteri su
korisni za dobijanje sporijih brzina zatvarača za određenu blendu, ili za korišćenje veće
blende za određenu brzinu zatvarača.
Ovi filteri se pretežno koriste za kreiranje različitih specijalnih efekata. Na primer, ako po
sunčanom danu želite da fotografišete vodu tako da ona ne bude zamrznuta u pokretu već
da se dobije zamućeni vodeni tok u svoj njegovoj dinamici, moraćete da upotrebite manje
brzine zatvarača. Ali pošto je svetao sunčani dan, to će dovesti do preeksponiranja
fotografije. Međutim, upotrebom filtera neutralne gustine vi možete da smanjtie količinu
svetla koje upada u objektiv što će vam omogućiti da i po sunčanom danu koristite male
brzine zatvarača i dobijete efekat živog vodenog toka a ne vode zamrznute u pokretu.
Filter podeljenog neutralnog intenziteta
Filteri podeljenog neutralnog intenziteta, ili Split Neutral Density filteri su slični kao
filteri neutralnog intenziteta u tome što smanjuju količinu svetla koje dolazi do objektiva,
ali se razlikuju po tome što nisu podjednako prevučeni premazom po čitavoj površini.
Najčešći filteri podeljenog neutralnog intenziteta su graduirani i postepeno se menjaju od
čisto sive do providne sive.
Takođe postoje filteri podeljenog neutralnog intenziteta koji variraju od jednog do drugog
proizvođača. Filteri podeljenog neutralnog intenziteta sa tvrdom ivicom su korisni kada
fotografišete subjekat sa svetlim područjem koji odjednom prelazi u tamno područje.
Sa duge strane, graduirani filteri su najkorisniji kada imate svetlo područje koje
postepeno prelazi u tamno područje. Ovi filteri se prevashodno koriste zato što u teškim
uslovima fotografisanja, (kao što je fotografisanje na jutarnjem suncu) razlika između
najsvetlijih i najtamnijih poručja može da bude prevelika da bi senzor fotoaparata uspeo
da uhvati celokupan raspon tonova. Upotreba filtera podeljenog neutralnog intenziteta
Kompenzacija ekspozicije je funkcija fotoaparata koja vam omogućuje da korigujete
ekspoziciju koju je izmerio svetlomer fotoaparata. Obično ovaj raspon podešavanja ide
od +2 do -2 EV u 1/3 koracima.
Preciznije rečeno vi možete da podesite ekspoziciju koju je izmerio svetlomer tako što
ćete reći fotoaparatu da dozvoli većoj količini svetlosti da uđe (pozitivna kompenzacija
ekspozicije) ili da smanji količinu svetlosti koja će da uđe (negativna kompenzacija
ekspozicije).
Tehnički gledano, vi možete da zapamtite izmerenu ekspoziciju, a onda se prebacite na
Manual (ručni) režim rada i ručno je podesite, tojest korigujete.
U zavisnosti od toga kako vaš fotoaparat izvodi kompenzaciju ekspozicije (i režima
snimanja koji ste izabrali), on može da podešava blendu dok brzinu zatvarača drži
nepromenjenom, zatim može da podešava brzinu zatvarača dok blendu drži
nepromenjenom, ili može da podešava i blendu i brzinu zatvarača. Na mom fotoaparatu,
fotoaparat prvo koriguje blendu dok brzinu zatvarača ne menja. Kada više ne može da
koriguje blendu, onda počinje da koriguje brzinu zatvarača.
Recimo da svetlomer izmeri brzinu zatvarača od 1/125 sekunde i blendu od F4.0.
Kada podesim fotoaparat na +1EV kompenzaciju ekspozicije, blenda se otvara za 1 f-stop
(na F2.8), dok brzina zatvarača ostaje nepromenjena (1/125 sekundi). Dakle ja sam
namerno podesio fotoaparat da preeksponira.
Kada podesim fotoaparat na -1EV kompenzaciju ekspozicije, fotoaparat zatvara blendu
za 1 f-stop (na F5.6), dok zadržava brzinu zatvarača koja je prvobitno podešena (1/125
sekundi). Ovog puta ja sam namerno podesio fotoaparat da podeksponira.
Sigurno se pitate zašto bi bilo ko namerno hteo da preeksponira ili podeksponira
fotografiju? Zato što postoje situacije kada svetlomer vašeg fotoaparata može da se
prevari.
Na primer, uzmimo situaciju u kojoj fotografišete subjekat u sceni koja je puna svetla
(plaža po sunčanom danu, ili scena gde je subjekat okružen snegom). U ovim situacijama,
ako biste koristili merenje svetlosti koje uzima prosek u čitavoj sceni, vaš fotoaparat bi
mogao da bude prevaren da izabere veliku brzinu zatvarača ili malu blendu (pod
pretpostavkoma da je ISO vrednost nepromenjena), što će za rezultat da da subjekat koji
je podeksponiran. Međutim, ako izaberete pozitivnu kompenzaciju ekspozicije, u
sledećem snimku glavni subjekat će biti dobro eksponiran - mada će okolina biti
preeksponirana.
Drugi primer je scena u kojoj je okolina previše tamna, a fotoaparat određuje ekspoziciju
prema manjku svetlosti birajući malu brzinu zatvarača ili veliku blendu (pod
pretpostavkom da je ISO nepromenjen), što će za rezultat dati preeksponiranje. Biranjem
negativne kompenzacije ekspozicije vi ćete podeksponirati okolinu, ali će glavni subjekat
biti dobro eksponiran.
To su samo dve od mnogo situacija u kojima biranje pozitivne ili negativne kompenzacije
ekspozicije ima smisla. U stvari, mnogi fotografi koriste braketiranje ekspozicije kada
snimaju važnu scenu kako bi osigurali da će bar jedan snimak biti dobro eksponiran.
Napomena: Braketiranje ekspozicije je funkcija fotoaparata koja vam omogućava da
napravite seriju od tri fotografije sa jednim okidanjem, gde će prva fotografija koristiti
ekspoziciju koju je izmerio svetlomer fotoaparata. Obično ovaj raspon podešavanja ide
od +2 do -2 EV u 1/3 koracima.
Preciznije rečeno vi možete da podesite ekspoziciju koju je izmerio svetlomer tako što
ćete reći fotoaparatu da dozvoli većoj količini svetlosti da uđe (pozitivna kompenzacija
ekspozicije) ili da smanji količinu svetlosti koja će da uđe (negativna kompenzacija
ekspozicije).
Tehnički gledano, vi možete da zapamtite izmerenu ekspoziciju, a onda se prebacite na
Manual (ručni) režim rada i ručno je podesite, tojest korigujete.
U zavisnosti od toga kako vaš fotoaparat izvodi kompenzaciju ekspozicije (i režima
snimanja koji ste izabrali), on može da podešava blendu dok brzinu zatvarača drži
nepromenjenom, zatim može da podešava brzinu zatvarača dok blendu drži
nepromenjenom, ili može da podešava i blendu i brzinu zatvarača. Na mom fotoaparatu,
fotoaparat prvo koriguje blendu dok brzinu zatvarača ne menja. Kada više ne može da
koriguje blendu, onda počinje da koriguje brzinu zatvarača.
Recimo da svetlomer izmeri brzinu zatvarača od 1/125 sekunde i blendu od F4.0.
Kada podesim fotoaparat na +1EV kompenzaciju ekspozicije, blenda se otvara za 1 f-stop
(na F2.8), dok brzina zatvarača ostaje nepromenjena (1/125 sekundi). Dakle ja sam
namerno podesio fotoaparat da preeksponira.
Kada podesim fotoaparat na -1EV kompenzaciju ekspozicije, fotoaparat zatvara blendu
za 1 f-stop (na F5.6), dok zadržava brzinu zatvarača koja je prvobitno podešena (1/125
sekundi). Ovog puta ja sam namerno podesio fotoaparat da podeksponira.
Sigurno se pitate zašto bi bilo ko namerno hteo da preeksponira ili podeksponira
fotografiju? Zato što postoje situacije kada svetlomer vašeg fotoaparata može da se
prevari.
Na primer, uzmimo situaciju u kojoj fotografišete subjekat u sceni koja je puna svetla
(plaža po sunčanom danu, ili scena gde je subjekat okružen snegom). U ovim situacijama,
ako biste koristili merenje svetlosti koje uzima prosek u čitavoj sceni, vaš fotoaparat bi
mogao da bude prevaren da izabere veliku brzinu zatvarača ili malu blendu (pod
pretpostavkoma da je ISO vrednost nepromenjena), što će za rezultat da da subjekat koji
je podeksponiran. Međutim, ako izaberete pozitivnu kompenzaciju ekspozicije, u
sledećem snimku glavni subjekat će biti dobro eksponiran - mada će okolina biti
preeksponirana.
Drugi primer je scena u kojoj je okolina previše tamna, a fotoaparat određuje ekspoziciju
prema manjku svetlosti birajući malu brzinu zatvarača ili veliku blendu (pod
pretpostavkom da je ISO nepromenjen), što će za rezultat dati preeksponiranje. Biranjem
negativne kompenzacije ekspozicije vi ćete podeksponirati okolinu, ali će glavni subjekat
biti dobro eksponiran.
To su samo dve od mnogo situacija u kojima biranje pozitivne ili negativne kompenzacije
ekspozicije ima smisla. U stvari, mnogi fotografi koriste braketiranje ekspozicije kada
snimaju važnu scenu kako bi osigurali da će bar jedan snimak biti dobro eksponiran.
Napomena: Braketiranje ekspozicije je funkcija fotoaparata koja vam omogućava da
napravite seriju od tri fotografije sa jednim okidanjem, gde će prva fotografija koristiti
Pretplati se na:
Komentari (Atom)
Popular Posts
-
Kupili ste digitalni SLR fotoaparat zato što ste mrzeli sporoću vašeg point-and-shoot fotoaparata. Dobra vest: Vaše fotografije su sada bo...
-
Niste mislili da cu propustiti CCleaner na ovoj listi , zar ne? Ja sam ipak htio pronaći nešto bolje, ali nažalost nisam uspio, dokaza...
-
Trenutna verzija DragonFlyBSD handbook-a jos uvek sadrzi stari metod instalacije. Sam proces se dosta pojednostavio od vremena kada je hand...
-
Zima je već nastupila i sve je manje sunčanih dana. Ali to nas ne sprečava da se polako pripremamo za proleće obliveno sunčanim zracima ...
-
Programska podrška (još i softver , programska oprema , programska potpora [1] ) je neopipljivi dio računala ( engl. soft znači meko, nj...
-
U ovom članku naučićete kako se koristi ručni režim rada sa digitalnim SLR fotoaparatima. Do sada ste već naučili da koristite blic, ISO ...
-
Komandna linija Osnovna komandna linija za Netcat je: nc <opcije> host ports, gde je host ime domena ili IP adresa za skeniranje i p...
-
Java za mlade programere (1) Šta je Java? Java je računarski programski jezik koji je razvila firma Sun Microsystems. Programski jezik se ...
-
Neka pozadina ne bude napadna Pozadina svojim sadržajem ne sme da odvlači pažnju od objekta snimanja. Jednostavna i nenametljiva pozadina...
-
U ovom savetu govorićemo o prednostima braketiranja ekspozicije. Ako ste napredni amater ili barem malo poznajete fotografiju, onda sigurn...
