Uvod u JavaScript
Šta je to JavaScript?
Javascript je novi skript jezik za korišćenje u programiranju WWW prezentacija. Uveden je od
strane Netscapea u Netscape Navigator, počevši od verzije 2.0, uporedo sa uvođenjem podrške za Javu.
Brzo je postigao veliku popularnost i raširenost, toliku da je i sam Microsoft pored uvođenja svog skript
jezika - Visual Basic Script, koji je kompatibilan sa Visual Basicom i Visual Basic for Aplication, uveo
svoju verziju JavaScripta - JScript. Jedini razlog zašto Microsoft nije licencirao JavaScript kao takav
jeste što nije dobio licencu.
Javascript se uključuje u sadržaj HTML dokumenta i omogućava unapređenje HTML strana sa
interesantnim efektima. Na primer, korišćenjem JavaScripta je moguće odgovarati na akcije korisnika u
samom WWW čitaču. Ono što je bitno zapamtiti jeste da JavaScript program može da se izvrašava
samo u okviru WWW čitača i nigde drugde.
Najbolji način za upoznavanje sa jednim Internet orjentisanim jezikom, kakav JavaScript jeste, je
baš na Internetu. Veliki broj primera, dokumentacije i svega drugog vezanog za JavaScript možete naći
na Gamelanu, WWW serveru posvećenom Javi i JavaScriptu,http://www.gamelan.com. Izvornu
dokumentaciju samog Netscapea možete naći na http://home.netscape.com.
U ovom dodatku opisujemo JavaScript verziju 1.1, koja je podržana od strane Netscape Navigatora
3.0 i kasnijih. Microsoftova verzija JScripta je kompatibilna sa JavaScriptom 1.0 i na razlike između
njih ćemo ukazati u tekstu.
Koje su razlike između Jave i JavaScripta?
Bez obzira na nazive, Java i JavaScript su različiti jezici. Oni predstavljaju dve različite tehnike
programiranja na Internetu. Java je programski jezik. JavaScript je (kako mu i samo ime kaže) skript
jezik. Razlika je u tome što sa Javom možete da kreirate prave programe, koji mogu da se izvršavaju
potpuno nezavisno od WWW čitača (poput programa napisanih sa C++ ), ili Java aplete koje možete da
pozivate iz HTML dokumenta i koji se dovlače preko mreže i onda izvršavaju u okviru vašeg WWW
čitača.
Ipak, najčešće vam za unapređenje HTML dokumenata zaista ne treba “teška artiljerija” poput Jave,
jer želite da napravite neki efekat brzo, ne zamarajući se pravim programiranjem. Tu dolazimo na
JavaScript, koji je jednostavan za razumevanje i upotrebu. JavaScript jeste zasnovan na Javi, ali postoje
i brojne razlike.
Poređenje Jave i JavaScripta
Java JavaScript
Prevodi se na serveru pre izvršavanja u klijentu. Interpretira ga WWW čitač - ne prevodi se.
Objektno-orijentisan jezik. Postoji podrška za
objekte, klase, nasleđivanje...
Objektno-baziran jezik. Postoje ugrađeni objekti.
Apleti su odvojeni od HTML dokumenata (iz
kojih se pozivaju)
Integrisano u HTML dokument
Promenljive se moraju deklarisati (jaka tipizacija) Promenljive se ne moraju deklarisati (slaba
tipizacija)
Statičko povezivanje: reference objekata moraju
postojati u vreme prevođenja.
Dinamičko povezivanje: reference objekata se
proveravaju u vreme izvršavanja.
Uvod u JavaScript Srđan Pantić, srdjan@pantic.co.yu
3
Sigurne: ne mogu da pišu na hard disk. Sigurne: ne mogu da pišu na hard disk.
Kako pokrenuti program pisan u JavaScriptu?
JavaScript bez problema izvršavaju Netscape Navigator (od verzije 2.0 gde je i uveden i to na
svim platformama) i Internet Explorer (od verzije 3.0), ali će bez sumnje biti podržan i od ostalih manje
važnih WWW čitača.
Da bi programirali u JavaScriptu morate imati osnovno poznavanje HTML-a, a ne samo
JavaScripta.
Pozivanje programa unutar HTML dokumenta
Ceo program se smešta unutar HTML dokumenta, unutar SCRIPT elementa. Atribut elementa
SCRIPT je LANGUAGE, kojim se tačno određuje o kom se skript jeziku radi. Danas postoje dva skript
jezika na WWW: JavaScript (Netsape) i VisualBasic Script (Microsoft).
Primer 1 Jednostavni JavaScript program
<HTML>
<HEAD>
<TITLE>
Jednostavan JavaScript
</TITLE>
</HEAD>
<BODY>
Tekst prikazan na uobičajen način.
<BR>
<SCRIPT LANGUAGE=”JavaScript”>
document.write(“<B>Tekst prikazan iz JavaScripta.</B>”)
</SCRIPT>
</BODY>
</HTML>
JavaScript se unutar HTML dokumenata uvek mora naći unutar SCRIPT elementa. Obratite
pri tome pažnju da ako HTML dokument sa JavaScriptom pokušamo da pogledamo sa nekim WWW
čitačom koji nema ugrađenu podršku za JavaScript, gornji dokument će se nepravilno prikazati.
Čitač će, prema specifikaciji HTML jezika ignorisati sve oznake unutar “<” i “>” koje ne ume da
tumači. Problem koji ovde imamo je što skript zapravo nije unutar “<” i “>”. Stariji WWW čitači bi
prema tome sam skript prikazali kao tekst što je efekat koji sigurno ne želimo da izvedemo. Da bi to
izbegli, potrebno je sam skript stavljati u oznake komentara “<!--” i “-->”.
Pravilno napisan, primer 1 izgledaće ovako:
Primer 2 Jednostavni JavaScript program, koji neće smetati WWW čitačima koji ne
podržavaju JavaScript
<HTML>
<HEAD>
Uvod u JavaScript Srđan Pantić, srdjan@pantic.co.yu
4
<TITLE>
Jednostavan JavaScript
</TITLE>
</HEAD>
<BODY>
Tekst prikazan na uobičajen način.
<BR>
<SCRIPT LANGUAGE=”JavaScript”>
<!-- Krije kod od starih WWW čitača
document.write(“<B>Tekst prikazan iz JavaScripta.</B>”)
// Kraj skrivanja koda -->
</SCRIPT>
</BODY>
</HTML>
Komentar u sam skript stavljamo iza dvostruke kose crte (//), ili ih zatvaramo između “/*” i “*/”.
Kada WWW čitač prikazuje HTML dokument on ide redom i kada naiđe na skript on će ga i
izvršiti ako ima podršku za njega.
U gornjem primeru skript samo ispisuje u tekući dokument poruku. Objekat document ovde
se odnosi na tekući dokument, a metodom write ispisujemo sam tekst.
Pozivanje eksternih skriptova
Uključivanje JavaScript programa direktno u HTML dokumenta je dobro rešenje za male skriptove
i jednostavne HTML dokumente, ali lako može da izmakne kontroli kada je reč o velikim i
kompleksnim skriptovima.
Zato je u takvim slučajevima najpogodnije rešenje čuvanje JavaScript programa u posebnom fajlu,
odvojenom od HTML dokumenta i njegovom pozivanju od strane HTML dokumenta za koji je skript
potreban. Na taj način isti skript mo
Šta je to JavaScript?
Javascript je novi skript jezik za korišćenje u programiranju WWW prezentacija. Uveden je od
strane Netscapea u Netscape Navigator, počevši od verzije 2.0, uporedo sa uvođenjem podrške za Javu.
Brzo je postigao veliku popularnost i raširenost, toliku da je i sam Microsoft pored uvođenja svog skript
jezika - Visual Basic Script, koji je kompatibilan sa Visual Basicom i Visual Basic for Aplication, uveo
svoju verziju JavaScripta - JScript. Jedini razlog zašto Microsoft nije licencirao JavaScript kao takav
jeste što nije dobio licencu.
Javascript se uključuje u sadržaj HTML dokumenta i omogućava unapređenje HTML strana sa
interesantnim efektima. Na primer, korišćenjem JavaScripta je moguće odgovarati na akcije korisnika u
samom WWW čitaču. Ono što je bitno zapamtiti jeste da JavaScript program može da se izvrašava
samo u okviru WWW čitača i nigde drugde.
Najbolji način za upoznavanje sa jednim Internet orjentisanim jezikom, kakav JavaScript jeste, je
baš na Internetu. Veliki broj primera, dokumentacije i svega drugog vezanog za JavaScript možete naći
na Gamelanu, WWW serveru posvećenom Javi i JavaScriptu,http://www.gamelan.com. Izvornu
dokumentaciju samog Netscapea možete naći na http://home.netscape.com.
U ovom dodatku opisujemo JavaScript verziju 1.1, koja je podržana od strane Netscape Navigatora
3.0 i kasnijih. Microsoftova verzija JScripta je kompatibilna sa JavaScriptom 1.0 i na razlike između
njih ćemo ukazati u tekstu.
Koje su razlike između Jave i JavaScripta?
Bez obzira na nazive, Java i JavaScript su različiti jezici. Oni predstavljaju dve različite tehnike
programiranja na Internetu. Java je programski jezik. JavaScript je (kako mu i samo ime kaže) skript
jezik. Razlika je u tome što sa Javom možete da kreirate prave programe, koji mogu da se izvršavaju
potpuno nezavisno od WWW čitača (poput programa napisanih sa C++ ), ili Java aplete koje možete da
pozivate iz HTML dokumenta i koji se dovlače preko mreže i onda izvršavaju u okviru vašeg WWW
čitača.
Ipak, najčešće vam za unapređenje HTML dokumenata zaista ne treba “teška artiljerija” poput Jave,
jer želite da napravite neki efekat brzo, ne zamarajući se pravim programiranjem. Tu dolazimo na
JavaScript, koji je jednostavan za razumevanje i upotrebu. JavaScript jeste zasnovan na Javi, ali postoje
i brojne razlike.
Poređenje Jave i JavaScripta
Java JavaScript
Prevodi se na serveru pre izvršavanja u klijentu. Interpretira ga WWW čitač - ne prevodi se.
Objektno-orijentisan jezik. Postoji podrška za
objekte, klase, nasleđivanje...
Objektno-baziran jezik. Postoje ugrađeni objekti.
Apleti su odvojeni od HTML dokumenata (iz
kojih se pozivaju)
Integrisano u HTML dokument
Promenljive se moraju deklarisati (jaka tipizacija) Promenljive se ne moraju deklarisati (slaba
tipizacija)
Statičko povezivanje: reference objekata moraju
postojati u vreme prevođenja.
Dinamičko povezivanje: reference objekata se
proveravaju u vreme izvršavanja.
Uvod u JavaScript Srđan Pantić, srdjan@pantic.co.yu
3
Sigurne: ne mogu da pišu na hard disk. Sigurne: ne mogu da pišu na hard disk.
Kako pokrenuti program pisan u JavaScriptu?
JavaScript bez problema izvršavaju Netscape Navigator (od verzije 2.0 gde je i uveden i to na
svim platformama) i Internet Explorer (od verzije 3.0), ali će bez sumnje biti podržan i od ostalih manje
važnih WWW čitača.
Da bi programirali u JavaScriptu morate imati osnovno poznavanje HTML-a, a ne samo
JavaScripta.
Pozivanje programa unutar HTML dokumenta
Ceo program se smešta unutar HTML dokumenta, unutar SCRIPT elementa. Atribut elementa
SCRIPT je LANGUAGE, kojim se tačno određuje o kom se skript jeziku radi. Danas postoje dva skript
jezika na WWW: JavaScript (Netsape) i VisualBasic Script (Microsoft).
Primer 1 Jednostavni JavaScript program
<HTML>
<HEAD>
<TITLE>
Jednostavan JavaScript
</TITLE>
</HEAD>
<BODY>
Tekst prikazan na uobičajen način.
<BR>
<SCRIPT LANGUAGE=”JavaScript”>
document.write(“<B>Tekst prikazan iz JavaScripta.</B>”)
</SCRIPT>
</BODY>
</HTML>
JavaScript se unutar HTML dokumenata uvek mora naći unutar SCRIPT elementa. Obratite
pri tome pažnju da ako HTML dokument sa JavaScriptom pokušamo da pogledamo sa nekim WWW
čitačom koji nema ugrađenu podršku za JavaScript, gornji dokument će se nepravilno prikazati.
Čitač će, prema specifikaciji HTML jezika ignorisati sve oznake unutar “<” i “>” koje ne ume da
tumači. Problem koji ovde imamo je što skript zapravo nije unutar “<” i “>”. Stariji WWW čitači bi
prema tome sam skript prikazali kao tekst što je efekat koji sigurno ne želimo da izvedemo. Da bi to
izbegli, potrebno je sam skript stavljati u oznake komentara “<!--” i “-->”.
Pravilno napisan, primer 1 izgledaće ovako:
Primer 2 Jednostavni JavaScript program, koji neće smetati WWW čitačima koji ne
podržavaju JavaScript
<HTML>
<HEAD>
Uvod u JavaScript Srđan Pantić, srdjan@pantic.co.yu
4
<TITLE>
Jednostavan JavaScript
</TITLE>
</HEAD>
<BODY>
Tekst prikazan na uobičajen način.
<BR>
<SCRIPT LANGUAGE=”JavaScript”>
<!-- Krije kod od starih WWW čitača
document.write(“<B>Tekst prikazan iz JavaScripta.</B>”)
// Kraj skrivanja koda -->
</SCRIPT>
</BODY>
</HTML>
Komentar u sam skript stavljamo iza dvostruke kose crte (//), ili ih zatvaramo između “/*” i “*/”.
Kada WWW čitač prikazuje HTML dokument on ide redom i kada naiđe na skript on će ga i
izvršiti ako ima podršku za njega.
U gornjem primeru skript samo ispisuje u tekući dokument poruku. Objekat document ovde
se odnosi na tekući dokument, a metodom write ispisujemo sam tekst.
Pozivanje eksternih skriptova
Uključivanje JavaScript programa direktno u HTML dokumenta je dobro rešenje za male skriptove
i jednostavne HTML dokumente, ali lako može da izmakne kontroli kada je reč o velikim i
kompleksnim skriptovima.
Zato je u takvim slučajevima najpogodnije rešenje čuvanje JavaScript programa u posebnom fajlu,
odvojenom od HTML dokumenta i njegovom pozivanju od strane HTML dokumenta za koji je skript
potreban. Na taj način isti skript mo
0 komentari:
Objavi komentar