Kako da fotografišete prirodu
U čemu je tajna fotografisanja prelepih fotografija prirode?
-
-
Fotografija: code poet
Zima je već nastupila i sve je manje sunčanih dana. Ali to nas ne sprečava da se polako pripremamo za proleće obliveno sunčanim zracima i fotografisanje ljudi, dece i prirode. -
Kako da koristite programski režim rada na vašem DSLR fotoaparatu
Kupili ste digitalni SLR fotoaparat zato što ste mrzeli sporoću vašeg point-and-shoot fotoaparata. Dobra vest: Vaše fotografije su sada bolje! Loša vest? Vi znate da one mogu da budu još bolje - samo kada biste se usudili da napustite "auto" režim rada fotoaparata.
ponedjeljak, 20. siječnja 2014.
petak, 17. siječnja 2014.
U ovom savetu govorićemo o prednostima braketiranja ekspozicije. Ako ste napredni
amater ili barem malo poznajete fotografiju, onda sigurno koristite manuelni ražim rada,
ili režim prioriteta blende ili prioriteta brzine zatvarača, pogotovo kada snimate
fotografije za koje vam je važno da udu što je moguće bolje.
Braketiranje je proces namernog podeksponiranja i preeksponiranja subjekta dok
istovremeno snimate i fotografiju sa izmerenom ekspozicijom. Glavni razlog za ovakvo
fotografisanje subjekta na tri snimka je da dobijete dobru ekspoziciju prilikom snimanja
subjekata kod kojih je teško izmeriti tačnu ekspoziciju.
Vi braketiranje možete da uradite ručno, u manuelnom režimu rada tako što ćete menjati
ili brzinu zatvarača ili blendu, smanjujući vrednosti u odnosu na izmerenu ekspoziciju.
Na primer, ako vaš fotoaparat kaže da je 1/60 sa f8 tačna ekspozicija, vi možete da
snimite tri fotografije, , 1/30 sa f8, 1/60 sa f8 i 1/120 sa f8.
Takođe možda na fotoaparatu imate opciju za podešavanje vrednosti ekspozicije. Ako
imate ovu opciju, napravite prvi snimak, zatim drugi snimak napravite sa EV vrednošću
od -1, a treći snimak napravite sa EV vrednošću od +1. Neki fototaparati imaju i opciju za
automatsko braketiranje, koja im omogućuje da naprave tri uzastopna snimka a fotoaparat
će automatski podesiti ekspoziciju umesto vas.
Kako budete sve veštiji sa ekspozicijom, tako ćete moći da braketirate u manjim
koracima od 1/2 ili 1/3 stopa.
Braketiranje nije neophodno za svaki snimak, ali kod scena sa problematičnim
osvetljenjem, kao što je svetao objekat u sredini koji može da zavara svetlomer
fotoaparata, ili kada vam je snimak koji pravite važan, braketiranje je najsigurniji način
amater ili barem malo poznajete fotografiju, onda sigurno koristite manuelni ražim rada,
ili režim prioriteta blende ili prioriteta brzine zatvarača, pogotovo kada snimate
fotografije za koje vam je važno da udu što je moguće bolje.
Braketiranje je proces namernog podeksponiranja i preeksponiranja subjekta dok
istovremeno snimate i fotografiju sa izmerenom ekspozicijom. Glavni razlog za ovakvo
fotografisanje subjekta na tri snimka je da dobijete dobru ekspoziciju prilikom snimanja
subjekata kod kojih je teško izmeriti tačnu ekspoziciju.
Vi braketiranje možete da uradite ručno, u manuelnom režimu rada tako što ćete menjati
ili brzinu zatvarača ili blendu, smanjujući vrednosti u odnosu na izmerenu ekspoziciju.
Na primer, ako vaš fotoaparat kaže da je 1/60 sa f8 tačna ekspozicija, vi možete da
snimite tri fotografije, , 1/30 sa f8, 1/60 sa f8 i 1/120 sa f8.
Takođe možda na fotoaparatu imate opciju za podešavanje vrednosti ekspozicije. Ako
imate ovu opciju, napravite prvi snimak, zatim drugi snimak napravite sa EV vrednošću
od -1, a treći snimak napravite sa EV vrednošću od +1. Neki fototaparati imaju i opciju za
automatsko braketiranje, koja im omogućuje da naprave tri uzastopna snimka a fotoaparat
će automatski podesiti ekspoziciju umesto vas.
Kako budete sve veštiji sa ekspozicijom, tako ćete moći da braketirate u manjim
koracima od 1/2 ili 1/3 stopa.
Braketiranje nije neophodno za svaki snimak, ali kod scena sa problematičnim
osvetljenjem, kao što je svetao objekat u sredini koji može da zavara svetlomer
fotoaparata, ili kada vam je snimak koji pravite važan, braketiranje je najsigurniji način
Kao i kod većine drugih pitanja vezanih za fotografiju, i ovde će odgovor da varira, u
zavisnosti od toga koji je vaš fotografski stil, fotoaparata koji koristite i vrste portreta koji
biste želeli da dobijete. Međutim, postoje određene početne tačke koje su karakteristične
za sve portrete i koje će vam pomoći da dobijete dobre rezultate na samom početku kako
biste mogli da počnete da eksperimentišete.
Fotografija: Carolina
Prebacite se na prioritet blende (Aperture Priority Mode)
Kada fotografišete portrete treba da izbegavate sve automatizovan režime rada i da
koristite isključivo prioritet blende (aperture priority mode na engleskom). Ovaj režim
rada omogućuje fotografima da izaberu blendu sa kojom žele da fotografišu a fotoaparat
sam bira brzinu zatvarača koja će dati ispravnu ekspoziciju. Međutim, ako ste iskusni
fotograf, onda ćete najverovatnije koristiti manuelni režim rada, u kojem sami podešavate
sve parametre fotografisanja. Ali za nas smrtnike, biće sasvim dobar i prioritet otvora
blende.
Izaberite veliku blendu za lepe mutne pozadine
Veličina blende koju birate u režimu rada sa prioritetom blende će varirati od jedne
situacije do druge i od jednog objektiva do drugog - ali u većini slučajeva počećete sa
prilično velikom blendom pošto ćete tako smanjiti dubinu polja u vašim fotografijama. to
će vam omogućiti da dobijete lepu zamućenu pozadinu. Generalno gledano, portretni
režim rada radi upravo to. Lepota ovakvog načina fotografisanja je u tome što je vaš
subjekat jedini elemenat koji je ostao u fokusu - i koji tak postaje glavna fokalna tačka jer
su uklonjeni svi ometajući elementi.
Međutim, imajte u vidu da ako imate veoma brz objektiv biranje maksimalne blende
može toliko da smanji dubinu polja daće i neki delovi lica biti zemućeni. Takođe
maksimalna blenda može da znači da ne fotografišete sa najvećom oštrinom koju može
da da vaš objektiv. Smanjite blendu za jedan ili dva stopa i najverovatnije ćete dobiti
malo oštrije fotografije - ključ je u eksperimentisanju, naravno ako imate vremena za
njega.
Izaberite malu ISO osetljivost za glatke fotografije
ISO osetljvost koju koristite će varirati u zavisnosti od svetlosnih uslova koji vam stoje
na raspolaganju - ali u većini slučajeva, želećete da smanjite veličinu zrna ili šuma u
slikama tako što ćete izabrati malu ISO osetljivost, to jest, između 100 i 200 ISO. Glavna
stvar o kojoj treba da vodite računa je kako ovo podešavanje utiče na brzinu zatvarača.
Ponekad biranje male ISO osetljivosti znači da ćete koristiti bezine zatvarača koje su
suviše spore za dobijanje ošte fotografije. Ako je brzina zatvarača suviše mala na ISO
vrednosti koju ste izabrali, moraćete da povećate ili blendu ili ISO podešavanje.
Brzina zatvarača
Ako fotografišete koristeći prioritet otvora blende kao što smo vam predložili, brzina
zatvarača će se birati automatski nakon što ste izabrali blendu i ISO osetljivost. Međutim,
ako izaberete da fotografišete u manualnom režimu rada, moraćte da obratite pažnju na
brzinu zatvarača. Pošto se vaš subjekat pomera (čak i ako pokušava da ostane miran) vaša
brzina zatvarača treba da bude najmanje 1/60 sekundi ili veća. 1/125 je verovatno
najbolja brzina zatvarača, pogotovo ako ne koristite stativ.
Ravnoteža beline
Kao i kod prethodnih faktora, ravnoteža beline koju ćete koristiti i koja će vam biti
potrebna će da varira u zavisnosti od uslova u kojima fotografišete.
Režim fokusiranja
Mnogi digitalni fotoaparati omogućuju fotografu da bira između nekoliko režima
fokusiranja. Na jednoj strani je Auto Focussing podešavanje koje u većini slučajeva
koristi više tačaka fokusiranja kako bi odredilo gde da se fokusira. Na drugoj strani nalazi
se ručno fokusiranje kod kojeg fotograf ima potpunu kontrolu. U sredini se često nalazi
opcija za fokusiranje na jednu tačku u sceni.
Dok AF podešavanje koje bira između više tačaka fokusiranja u većini normalnih uslova
fotografisanja daje dobre rezultate, u nekim situacijama od velike pomoći može da bude
mogućnost ručnog fokusiranja ili fokusiranja na jednu tačku.
Svetlost i kvalitet svetla predstavlja osnovu i suštinu svih odličnih fotografija. Veliki
fotografi znaju kako da čitaju svetlo i manipulišu sa njim tako da služi njihovim
fotografskim potrebama i ciljevima. Iako je manipulisanje svetlom izvan finansijskih i
prostornih mogućnosti većine fotografa, poznavanje kvaliteta svetla može jako da vam
pomogne u vašoj fotografiji. Kvalitet svetla je ključna razlika između odlične i prosečne
fotografije. Danas ću kratko da govorim o kvalitetu svetla koji zavisi od veličine
svetlsonog izvora.
Softbox za kreiranje mekog difuznog svetla.
Generalno gledano, veći svetlosni izvor u odnosu na subjekt fotografisanja će dati mekše,
difuznije i kvalitetnij svetlo sa mekim senkama, mekim svetlim tonovima i malim
kontrastom u odnosu na manji svetlosni izvor. Manji svetlosni izvor će dati tvrđe,
kontrastnije svetlo koje daje oštro definisane senke, veći kontrast i velike površine svetlih
tonova i odsjaja. Veličina u odnosu na subjekat je ključna u ovoj tvrdnji.
Mnogi će pomisliti da je po ovome sunce idelan svetlosni izvor pošto je tako veliko.
Međutim, iako je fizički sunce veće od bilo kod drugog svetlosnog izvora, ono je veoma
mali tačkasti izvor svetla u odnosu na subjekat. Sunce kreira veoma jake, tvrde i
usmerene senke i veoma kontrasnte fotografije.
Sa druge strane, oblačni dan daje veoma meko, ravnomerno svetlo sa difuznim senkama.
Oblaci se ponašaju kao difuzeri i postaju jedan ogromni svetlosni izvor u odnosu na
subjekat fotografisanja. Ako vas je ikada fotografisao profesionalni fotograf u studiju,
videli ste ovo u praksi. Najverovatnije su koristili velike kišobrane i soft boxove za
kreiranje difuznog svetla i velikih svetlosnih izvora. Ovakva oprema im omogućava da
kreiraju meko svetlo i senke koje nas toliko privlače u portretima.
Kako možete da primenite ovo znanje u vašoj fotografiji? Tražite velike svetlosne izvore
kako biste dobili manji kontrast i slike sa mekim svetlom a koristite manje svetlosne
izvore za fotografije u kojima želite da svetlo bude tvrdo i usmereno.
Meke, velike svetlosne izvore možete da vam pruži senka drveta, oblačno nebo, ili veliki
prozor, ili sa poluspuštenim roletnama, ili sa svetlom
fotografi znaju kako da čitaju svetlo i manipulišu sa njim tako da služi njihovim
fotografskim potrebama i ciljevima. Iako je manipulisanje svetlom izvan finansijskih i
prostornih mogućnosti većine fotografa, poznavanje kvaliteta svetla može jako da vam
pomogne u vašoj fotografiji. Kvalitet svetla je ključna razlika između odlične i prosečne
fotografije. Danas ću kratko da govorim o kvalitetu svetla koji zavisi od veličine
svetlsonog izvora.
Softbox za kreiranje mekog difuznog svetla.
Generalno gledano, veći svetlosni izvor u odnosu na subjekt fotografisanja će dati mekše,
difuznije i kvalitetnij svetlo sa mekim senkama, mekim svetlim tonovima i malim
kontrastom u odnosu na manji svetlosni izvor. Manji svetlosni izvor će dati tvrđe,
kontrastnije svetlo koje daje oštro definisane senke, veći kontrast i velike površine svetlih
tonova i odsjaja. Veličina u odnosu na subjekat je ključna u ovoj tvrdnji.
Mnogi će pomisliti da je po ovome sunce idelan svetlosni izvor pošto je tako veliko.
Međutim, iako je fizički sunce veće od bilo kod drugog svetlosnog izvora, ono je veoma
mali tačkasti izvor svetla u odnosu na subjekat. Sunce kreira veoma jake, tvrde i
usmerene senke i veoma kontrasnte fotografije.
Sa druge strane, oblačni dan daje veoma meko, ravnomerno svetlo sa difuznim senkama.
Oblaci se ponašaju kao difuzeri i postaju jedan ogromni svetlosni izvor u odnosu na
subjekat fotografisanja. Ako vas je ikada fotografisao profesionalni fotograf u studiju,
videli ste ovo u praksi. Najverovatnije su koristili velike kišobrane i soft boxove za
kreiranje difuznog svetla i velikih svetlosnih izvora. Ovakva oprema im omogućava da
kreiraju meko svetlo i senke koje nas toliko privlače u portretima.
Kako možete da primenite ovo znanje u vašoj fotografiji? Tražite velike svetlosne izvore
kako biste dobili manji kontrast i slike sa mekim svetlom a koristite manje svetlosne
izvore za fotografije u kojima želite da svetlo bude tvrdo i usmereno.
Meke, velike svetlosne izvore možete da vam pruži senka drveta, oblačno nebo, ili veliki
prozor, ili sa poluspuštenim roletnama, ili sa svetlom
Grubo, nelaskavo svetlo blica vas baca u depresiju? Nema problema! Pronađite kutiju od
starog filma i pratite instrukcije da biste brzo i lako kreirali difuzno svetlo za vaš blic.
Pratite instrukcije Flickr korisnika natuurplaat’s i pretvorite kutiju od starog filma u
difjuzer za blic!
Potrebno je samo nekoliko strateških rezova koji će omogućiti da se kutija navuče na blic
i voila! Meko, prelepo svetlo je tu.
Nastavite da čitate i mi ćemo vam pokazati kako da napravite sopstveno meko blic svetlo.
Trebaju vam sledeće komponente:
• Fotoaparat sa iskačućim blicem
• Bela plastična kutija za film - Mi smo je dobili tako što smo se udvarali
prodavačici u lokalnoj fotografskoj prodavnici.
• Lenjir
• Nož sa veoma oštrim sečivom (žiletom)
Izmerite blic
Izmerite širinu vašeg blica i znaćete koliko širok treba da bude prorez na kutiji blica.
Isecite kutiju filma
Pomoću oštrog sečiva, pažljivo isecite deo sa strane kutije filma (prvo skinite poklopac).
Napravite otvor malčice veći od širine blica.
Navucite kutiju na blic
Pažljivo navucite kutiju od filma na blic i vratite nazad poklopac kako ne bi spala. Ako je
otvor suviše tesan, proširite ga. Ako je suviše labav, malo selotejpa će rešiti problem.
Fotografišite
Izađite napolje i počnite da snimate!
Fotografišete onako kako to i obično radite. Kutija za film će da rasprši i umekša grubo
svetlo blica, a vaš fotoaparat će automatski prilagoditi ekspoziciju kako bi nadoknadio
smanjenu jačinu blica.
Bićete svačiji omiljeni fotograf čim vide koliko vaše fotografije bolje izgledaju od
fotografija onih ljudi koji nemaju vaš fenomenalni difjuzer za svetlo blica!
Pre: Sjajno i grubo
Grubo svetlo blica daje ispranu boju kože i ističe mane.
Filteri su se koristili kroz čitavu istoriju fotografije za manipulisanje svetlom koje pada u
objektiv fotoaparata pre nego što osvetli film. Postoji ogroman broj filtera u ponudi koji
služe za korekciju boja, davanje određene atmosfere fotografiji, ili kreiranje specijalnih
efekata.
Crno bela fotografija je tradicionalno koristila nekoliko obojenih filtera kako bi
manipulisali bojama predstavljenim na njihovim fotografijama. Sa digitalnom
fotografijom, mnogi efekti za koje smo pre koristili filtere sada mogu da se dupliraju u
programime za obradu slika, što znači da je većina filtera postala beskorisna. Međutim,
postoji nekoliko filtera koji su i dalje neophodni i koje bi trebalo da imaju svi
profesionalni i ozbiljni amaterski fotografi.
Tri filtera koje era digitalne fotografije nije uspela da ukloni su polarizacioni filter
(cirkularni polarizator), filter neutralne gustine i filter podeljene neutralne gustine.
Polarizacioni filter
Polarizacioni filter se koristi za pojačanje intenziteta boja i uklanjanje odsjaja i refleksija
sa objekata. Polarizacioni filter ima dva prstena, jedan se koristi za montiranje filtera na
objektiv fotoaparata, dok se drugi koristi za modifikovanje stepena polarizacije. Postoje
dve vrste polarizacionih filtera, linearni i cirkularni. Oba imaju istu funkciju, međutim,
mnogi fotoaparati koji koriste autofokusiranje i automatsku ekspoziciju zahtevaju
cirkularni polarizacioni filter da bi funkcionisali kako treba. Polarizacija je najizraženija
90 stepeni od sunca i smanjivaće se kako se ugao sa suncem približava vrednosti 0 (ili
180 stepeni). Jedna od najčešćih primena polarizacionog filtera je za kreiranje bogatog,
plavog neba.
Međutim, budite oprezni sa polarizacionim filterima. Kako se ugao svetla menja, tako se
menja stepen polarizacije. Kada koristite širokougaoni objektiv, videćete kako se
smanjuje polarizacija kako se ugao svetla menja duž vašeg vidnog polja. Ovo se najčešće
javlja kod objektiva čiji je ugao širi od 28mm.
Filter neutralnog intenziteta
Filter neutralnog intenziteta, ili Neutral Density (ND) filteri imaju samo jednu namenu, a
to je da smanje količinu svetla koje pada na objektiv. ND filteri dolaze sa različitim
gustinama, a najčešće se koriste oni sa filtriranjem od 1, 2 ili 3 stopa, obično predstavljeni
kao 0.3, 0.6, 0.9 ili 2x, 4x, 8x. Oni moraju da budu neutralne boje kako nimalo ne bi
menjali boje u slici, mada se to može javiti kod jeftinijih filtera ovog tipa. ND filteri su
korisni za dobijanje sporijih brzina zatvarača za određenu blendu, ili za korišćenje veće
blende za određenu brzinu zatvarača.
Ovi filteri se pretežno koriste za kreiranje različitih specijalnih efekata. Na primer, ako po
sunčanom danu želite da fotografišete vodu tako da ona ne bude zamrznuta u pokretu već
da se dobije zamućeni vodeni tok u svoj njegovoj dinamici, moraćete da upotrebite manje
brzine zatvarača. Ali pošto je svetao sunčani dan, to će dovesti do preeksponiranja
fotografije. Međutim, upotrebom filtera neutralne gustine vi možete da smanjtie količinu
svetla koje upada u objektiv što će vam omogućiti da i po sunčanom danu koristite male
brzine zatvarača i dobijete efekat živog vodenog toka a ne vode zamrznute u pokretu.
Filter podeljenog neutralnog intenziteta
Filteri podeljenog neutralnog intenziteta, ili Split Neutral Density filteri su slični kao
filteri neutralnog intenziteta u tome što smanjuju količinu svetla koje dolazi do objektiva,
ali se razlikuju po tome što nisu podjednako prevučeni premazom po čitavoj površini.
Najčešći filteri podeljenog neutralnog intenziteta su graduirani i postepeno se menjaju od
čisto sive do providne sive.
Takođe postoje filteri podeljenog neutralnog intenziteta koji variraju od jednog do drugog
proizvođača. Filteri podeljenog neutralnog intenziteta sa tvrdom ivicom su korisni kada
fotografišete subjekat sa svetlim područjem koji odjednom prelazi u tamno područje.
Sa duge strane, graduirani filteri su najkorisniji kada imate svetlo područje koje
postepeno prelazi u tamno područje. Ovi filteri se prevashodno koriste zato što u teškim
uslovima fotografisanja, (kao što je fotografisanje na jutarnjem suncu) razlika između
najsvetlijih i najtamnijih poručja može da bude prevelika da bi senzor fotoaparata uspeo
da uhvati celokupan raspon tonova. Upotreba filtera podeljenog neutralnog intenziteta
objektiv fotoaparata pre nego što osvetli film. Postoji ogroman broj filtera u ponudi koji
služe za korekciju boja, davanje određene atmosfere fotografiji, ili kreiranje specijalnih
efekata.
Crno bela fotografija je tradicionalno koristila nekoliko obojenih filtera kako bi
manipulisali bojama predstavljenim na njihovim fotografijama. Sa digitalnom
fotografijom, mnogi efekti za koje smo pre koristili filtere sada mogu da se dupliraju u
programime za obradu slika, što znači da je većina filtera postala beskorisna. Međutim,
postoji nekoliko filtera koji su i dalje neophodni i koje bi trebalo da imaju svi
profesionalni i ozbiljni amaterski fotografi.
Tri filtera koje era digitalne fotografije nije uspela da ukloni su polarizacioni filter
(cirkularni polarizator), filter neutralne gustine i filter podeljene neutralne gustine.
Polarizacioni filter
Polarizacioni filter se koristi za pojačanje intenziteta boja i uklanjanje odsjaja i refleksija
sa objekata. Polarizacioni filter ima dva prstena, jedan se koristi za montiranje filtera na
objektiv fotoaparata, dok se drugi koristi za modifikovanje stepena polarizacije. Postoje
dve vrste polarizacionih filtera, linearni i cirkularni. Oba imaju istu funkciju, međutim,
mnogi fotoaparati koji koriste autofokusiranje i automatsku ekspoziciju zahtevaju
cirkularni polarizacioni filter da bi funkcionisali kako treba. Polarizacija je najizraženija
90 stepeni od sunca i smanjivaće se kako se ugao sa suncem približava vrednosti 0 (ili
180 stepeni). Jedna od najčešćih primena polarizacionog filtera je za kreiranje bogatog,
plavog neba.
Međutim, budite oprezni sa polarizacionim filterima. Kako se ugao svetla menja, tako se
menja stepen polarizacije. Kada koristite širokougaoni objektiv, videćete kako se
smanjuje polarizacija kako se ugao svetla menja duž vašeg vidnog polja. Ovo se najčešće
javlja kod objektiva čiji je ugao širi od 28mm.
Filter neutralnog intenziteta
Filter neutralnog intenziteta, ili Neutral Density (ND) filteri imaju samo jednu namenu, a
to je da smanje količinu svetla koje pada na objektiv. ND filteri dolaze sa različitim
gustinama, a najčešće se koriste oni sa filtriranjem od 1, 2 ili 3 stopa, obično predstavljeni
kao 0.3, 0.6, 0.9 ili 2x, 4x, 8x. Oni moraju da budu neutralne boje kako nimalo ne bi
menjali boje u slici, mada se to može javiti kod jeftinijih filtera ovog tipa. ND filteri su
korisni za dobijanje sporijih brzina zatvarača za određenu blendu, ili za korišćenje veće
blende za određenu brzinu zatvarača.
Ovi filteri se pretežno koriste za kreiranje različitih specijalnih efekata. Na primer, ako po
sunčanom danu želite da fotografišete vodu tako da ona ne bude zamrznuta u pokretu već
da se dobije zamućeni vodeni tok u svoj njegovoj dinamici, moraćete da upotrebite manje
brzine zatvarača. Ali pošto je svetao sunčani dan, to će dovesti do preeksponiranja
fotografije. Međutim, upotrebom filtera neutralne gustine vi možete da smanjtie količinu
svetla koje upada u objektiv što će vam omogućiti da i po sunčanom danu koristite male
brzine zatvarača i dobijete efekat živog vodenog toka a ne vode zamrznute u pokretu.
Filter podeljenog neutralnog intenziteta
Filteri podeljenog neutralnog intenziteta, ili Split Neutral Density filteri su slični kao
filteri neutralnog intenziteta u tome što smanjuju količinu svetla koje dolazi do objektiva,
ali se razlikuju po tome što nisu podjednako prevučeni premazom po čitavoj površini.
Najčešći filteri podeljenog neutralnog intenziteta su graduirani i postepeno se menjaju od
čisto sive do providne sive.
Takođe postoje filteri podeljenog neutralnog intenziteta koji variraju od jednog do drugog
proizvođača. Filteri podeljenog neutralnog intenziteta sa tvrdom ivicom su korisni kada
fotografišete subjekat sa svetlim područjem koji odjednom prelazi u tamno područje.
Sa duge strane, graduirani filteri su najkorisniji kada imate svetlo područje koje
postepeno prelazi u tamno područje. Ovi filteri se prevashodno koriste zato što u teškim
uslovima fotografisanja, (kao što je fotografisanje na jutarnjem suncu) razlika između
najsvetlijih i najtamnijih poručja može da bude prevelika da bi senzor fotoaparata uspeo
da uhvati celokupan raspon tonova. Upotreba filtera podeljenog neutralnog intenziteta
Kompenzacija ekspozicije je funkcija fotoaparata koja vam omogućuje da korigujete
ekspoziciju koju je izmerio svetlomer fotoaparata. Obično ovaj raspon podešavanja ide
od +2 do -2 EV u 1/3 koracima.
Preciznije rečeno vi možete da podesite ekspoziciju koju je izmerio svetlomer tako što
ćete reći fotoaparatu da dozvoli većoj količini svetlosti da uđe (pozitivna kompenzacija
ekspozicije) ili da smanji količinu svetlosti koja će da uđe (negativna kompenzacija
ekspozicije).
Tehnički gledano, vi možete da zapamtite izmerenu ekspoziciju, a onda se prebacite na
Manual (ručni) režim rada i ručno je podesite, tojest korigujete.
U zavisnosti od toga kako vaš fotoaparat izvodi kompenzaciju ekspozicije (i režima
snimanja koji ste izabrali), on može da podešava blendu dok brzinu zatvarača drži
nepromenjenom, zatim može da podešava brzinu zatvarača dok blendu drži
nepromenjenom, ili može da podešava i blendu i brzinu zatvarača. Na mom fotoaparatu,
fotoaparat prvo koriguje blendu dok brzinu zatvarača ne menja. Kada više ne može da
koriguje blendu, onda počinje da koriguje brzinu zatvarača.
Recimo da svetlomer izmeri brzinu zatvarača od 1/125 sekunde i blendu od F4.0.
Kada podesim fotoaparat na +1EV kompenzaciju ekspozicije, blenda se otvara za 1 f-stop
(na F2.8), dok brzina zatvarača ostaje nepromenjena (1/125 sekundi). Dakle ja sam
namerno podesio fotoaparat da preeksponira.
Kada podesim fotoaparat na -1EV kompenzaciju ekspozicije, fotoaparat zatvara blendu
za 1 f-stop (na F5.6), dok zadržava brzinu zatvarača koja je prvobitno podešena (1/125
sekundi). Ovog puta ja sam namerno podesio fotoaparat da podeksponira.
Sigurno se pitate zašto bi bilo ko namerno hteo da preeksponira ili podeksponira
fotografiju? Zato što postoje situacije kada svetlomer vašeg fotoaparata može da se
prevari.
Na primer, uzmimo situaciju u kojoj fotografišete subjekat u sceni koja je puna svetla
(plaža po sunčanom danu, ili scena gde je subjekat okružen snegom). U ovim situacijama,
ako biste koristili merenje svetlosti koje uzima prosek u čitavoj sceni, vaš fotoaparat bi
mogao da bude prevaren da izabere veliku brzinu zatvarača ili malu blendu (pod
pretpostavkoma da je ISO vrednost nepromenjena), što će za rezultat da da subjekat koji
je podeksponiran. Međutim, ako izaberete pozitivnu kompenzaciju ekspozicije, u
sledećem snimku glavni subjekat će biti dobro eksponiran - mada će okolina biti
preeksponirana.
Drugi primer je scena u kojoj je okolina previše tamna, a fotoaparat određuje ekspoziciju
prema manjku svetlosti birajući malu brzinu zatvarača ili veliku blendu (pod
pretpostavkom da je ISO nepromenjen), što će za rezultat dati preeksponiranje. Biranjem
negativne kompenzacije ekspozicije vi ćete podeksponirati okolinu, ali će glavni subjekat
biti dobro eksponiran.
To su samo dve od mnogo situacija u kojima biranje pozitivne ili negativne kompenzacije
ekspozicije ima smisla. U stvari, mnogi fotografi koriste braketiranje ekspozicije kada
snimaju važnu scenu kako bi osigurali da će bar jedan snimak biti dobro eksponiran.
Napomena: Braketiranje ekspozicije je funkcija fotoaparata koja vam omogućava da
napravite seriju od tri fotografije sa jednim okidanjem, gde će prva fotografija koristiti
ekspoziciju koju je izmerio svetlomer fotoaparata. Obično ovaj raspon podešavanja ide
od +2 do -2 EV u 1/3 koracima.
Preciznije rečeno vi možete da podesite ekspoziciju koju je izmerio svetlomer tako što
ćete reći fotoaparatu da dozvoli većoj količini svetlosti da uđe (pozitivna kompenzacija
ekspozicije) ili da smanji količinu svetlosti koja će da uđe (negativna kompenzacija
ekspozicije).
Tehnički gledano, vi možete da zapamtite izmerenu ekspoziciju, a onda se prebacite na
Manual (ručni) režim rada i ručno je podesite, tojest korigujete.
U zavisnosti od toga kako vaš fotoaparat izvodi kompenzaciju ekspozicije (i režima
snimanja koji ste izabrali), on može da podešava blendu dok brzinu zatvarača drži
nepromenjenom, zatim može da podešava brzinu zatvarača dok blendu drži
nepromenjenom, ili može da podešava i blendu i brzinu zatvarača. Na mom fotoaparatu,
fotoaparat prvo koriguje blendu dok brzinu zatvarača ne menja. Kada više ne može da
koriguje blendu, onda počinje da koriguje brzinu zatvarača.
Recimo da svetlomer izmeri brzinu zatvarača od 1/125 sekunde i blendu od F4.0.
Kada podesim fotoaparat na +1EV kompenzaciju ekspozicije, blenda se otvara za 1 f-stop
(na F2.8), dok brzina zatvarača ostaje nepromenjena (1/125 sekundi). Dakle ja sam
namerno podesio fotoaparat da preeksponira.
Kada podesim fotoaparat na -1EV kompenzaciju ekspozicije, fotoaparat zatvara blendu
za 1 f-stop (na F5.6), dok zadržava brzinu zatvarača koja je prvobitno podešena (1/125
sekundi). Ovog puta ja sam namerno podesio fotoaparat da podeksponira.
Sigurno se pitate zašto bi bilo ko namerno hteo da preeksponira ili podeksponira
fotografiju? Zato što postoje situacije kada svetlomer vašeg fotoaparata može da se
prevari.
Na primer, uzmimo situaciju u kojoj fotografišete subjekat u sceni koja je puna svetla
(plaža po sunčanom danu, ili scena gde je subjekat okružen snegom). U ovim situacijama,
ako biste koristili merenje svetlosti koje uzima prosek u čitavoj sceni, vaš fotoaparat bi
mogao da bude prevaren da izabere veliku brzinu zatvarača ili malu blendu (pod
pretpostavkoma da je ISO vrednost nepromenjena), što će za rezultat da da subjekat koji
je podeksponiran. Međutim, ako izaberete pozitivnu kompenzaciju ekspozicije, u
sledećem snimku glavni subjekat će biti dobro eksponiran - mada će okolina biti
preeksponirana.
Drugi primer je scena u kojoj je okolina previše tamna, a fotoaparat određuje ekspoziciju
prema manjku svetlosti birajući malu brzinu zatvarača ili veliku blendu (pod
pretpostavkom da je ISO nepromenjen), što će za rezultat dati preeksponiranje. Biranjem
negativne kompenzacije ekspozicije vi ćete podeksponirati okolinu, ali će glavni subjekat
biti dobro eksponiran.
To su samo dve od mnogo situacija u kojima biranje pozitivne ili negativne kompenzacije
ekspozicije ima smisla. U stvari, mnogi fotografi koriste braketiranje ekspozicije kada
snimaju važnu scenu kako bi osigurali da će bar jedan snimak biti dobro eksponiran.
Napomena: Braketiranje ekspozicije je funkcija fotoaparata koja vam omogućava da
napravite seriju od tri fotografije sa jednim okidanjem, gde će prva fotografija koristiti
U ovom članku naučićete kako se koristi ručni režim rada sa digitalnim SLR
fotoaparatima. Do sada ste već naučili da koristite blic, ISO osetljivost i ravnotežu beline.
Ako niste, onda pročitajte prvo naše prethodne članke koji se bave ovim temama. Nakon
što ste savladali navedene elemente i opcije rada sa digitalnim SLR fotoaparatima vratite
se na ovaj članak da biste se upoznali sa detaljima vezanim za ovaj napredni režim
fotografisanja. U ovom režimu rada naučićete kako se koristi veličina blende i brzina
zatvarača. Pa hajde da krenemo. Prebacite vaš fotoaparat u manuelni (ručni) režim rada
tako što ćete okrenuti dugme na gornjem delu fotoaparata na "M" podešavanje , kao što
možete da vidite na slici gore.
U suštini, vaš fotoaparat je samo kutija sa rupom i senzorom za svetlo. Ako odgovarajuća
količina svetla uđe kroz rupu i padne na senzor, vi ćete dobiti dobro eksponiranu
fotografiju. Ako na senzor padne previše svetla, dobićete smeće. Vi već znate da u
programskom režimu rada možete da kontrolišete osetljivost senzora tako što ćete
promeniti ISO vrednost, ali u ručnom režimu rada vi takođe možete da kontrolišete i
količinu svetla koja će doći do senzora. To radite pomoću zatvarača i blende.
Zatvarač
Zatvarač kontroliše koliko dugo će rupa na fotoaparatu biti otvorena. Ostavite je
otvorenom duže vreme i puno svetla će ući unutra. Otvorite je za kratko vreme i manje
svetla će doći do senzora. Toliko je to jednostavno!
Pa, ne baš. Ako imate veliku brzinu zatvarača vi možete da zamrznete brzi pokret, kao što
je neki momentat u sportskom takmičenju, prštanje vode i slično. Loša strana? Mnogo
manje svetla će ući u fotoaparat i vaša fotografija može zbog toga da ispadne tamna.
Suprotno od toga, vi možete da upotrebite sporije brzine zatvarača kako biste
kompenzovali loše svetlosne uslove - što je otvor duže otvoren, tim će više svetla ući, jel
tako? Ali i ovo ima svoju manu. Sa manjim brzinama zatvarača veće su šanse da će se
subjekat pomeriti dok je zatvarač otvoren, što može da dovede do zamućenja fotografije.
U automatskom i programskom režimu rada, fotoaparat sam odlučuje koju brzinu
zatvarača će da upotrebi. Ponekad ćete dobiti rezultat koji ste želeli a ponekad nećete. Na
primer, fotoaparat ne zna da vi želite da zamrznete pokret. Sve što on zna je da li
dovoljna količina svetla ulazi u fotoaparat da bi se dobila optimalna ekspozicija.
Međutim, kada se fotoaparat nalazi u ručnom režimu rada, vi kontrolišete brzinu
zatvarača kako biste dobili onakvu fotografiju kakvu želite.
Da biste promenili brzinu zatvarača u ručnom režimu rada, samo okrenite komandni
točkić (1) i pratite kako se brojevi menjaju na LCD statusnom ekranu (2).
Blenda
Dok brzina zatvarača određuje koliko dugo će rupa u fotoaparatu biti otvorena, blenda
određuje koliko će veliki biti otvor. Što je otvor veći, tim će više svetla ući u fotoaparat i
pasti na senzor. Što je manja rupa, tim će manje svetla ući. Veličine blende se izražavaju
u "f-stopovima." Da sve ovo bude još više zbunjujuće, veći broj f-stopa označava manji
otvor, dok manji broj f-stopa označava veći otvor. To znači da f/4 označava veću blendu
dok f/11 označava manju blendu.
Možda ćete u određenim situacijama želeti da upotrebite veću blendu, recimo f/3.5, da
biste kompenzovali slabe svetlosne uslove, ali postoje određeni sporedni efekti o kojima
morate da vodite računa: dubina polja, iliti DOF. Veći otvor objektiva (mali f-stop broj)
daje veoma malu dubinu polja (DOF), dok manji otvor objektiva (veliki f-stop broj) vam
daje mnogo veću dubinu polja (DOF).
Ali šta dubina polja, tojest DOF, označava? Dubina polja određuje koliko detalja u
fotografiji će biti u fokusu. Ako imate veliku dubinu polja, onda će pored glavnog
Kupili ste digitalni SLR fotoaparat zato što ste mrzeli sporoću vašeg point-and-shoot
fotoaparata. Dobra vest: Vaše fotografije su sada bolje! Loša vest? Vi znate da one mogu
da budu još bolje - samo kada biste se usudili da napustite "auto" režim rada fotoaparata.
To je kao da se šunjate po susedstvu u novom Mustangu koristeći samo prvu brzinu. E pa
više nećete! Vreme je da preuzmete kontrolu, izađete na crtu i naučite šta sve možete da
uradite pomoću programskog režima rada.
U auto (automatskom) režimu rada fotoaparat donosi sve odluke umesto vas. Naravno, vi
kadrirate fotografiju i pritiskate okidač, ali ne morate da razmišljate o podešavanju
ekspozicije, i da li da upotrebite blic ili ne; fotoaparat razmišlja o tim stvarima umesto
vas. U većini slučajeva ovaj režim snimanja daje solidne rezultate, čak i ako fotografije
nisu na zavidnom umetničkom nivou. Međutim, prebacivanje u programski režim rada,
omogućava fotoaparatu da donosi neke odluke umesto vas, ali vama daje kontrolu nad tri
bitna podešavanja: blicom, ISO osetljivošću i ravnotežom beline.
Hajde da počnemo! Prebacite fotoaparat u programski režim rada tako što ćete okrenuti
dugme za biranje režima rada na "P", kao što je prikazano na slici gore.
Blic
Vaše opcije za blic su lako razumljive. Blic nikada neće automatski iskočiti i okinuti, bez
obzira na to koliko je mračna scena. Umesto toga, vi ćete morati sami da ga aktivirate ako
želite da ga upotrebite. Pa kada biste trebali da ga koristite? Tomovi knjiga bi mogli da se
napišu kao odgovor na ovo pitanje, ali glavna stvar koju treba da razumete je sledeće:
Naučite kako vaš fotoaparat radi i neće morati da koristite blic u problematičnim
situacijama fotografisanja, a znaćete kada da ga upotrebite kako biste poboljšali scenu
koristeći dodatno osvetljenje koje on nudi.
Evo na šta sam mislio. Ponekad je najbolje da upotrebie blic u situaciji u kojoj on nikada
ne bi automatski opalio, kao što je fotografisanje portreta na otvorenom. U toj situaciji,
svetlo blica eliminiše senke iz lica i dodaje atraktivan sjaj očima. Da biste sami isprobali
ovu tehniku, ručno izbacite blic tako što ćete pritisnuti dugme za blic koje se obično
nalazi sa leve prednje strane fotoaparata. Konsultujte uputsvo koje ste dobili sa
fotoaparatom ako ne možete da ga nađete.
Suprotno od ovoga, jedna od najgorih situacija u kojoj možete da upotrebite blic, sa
estetske tačke gledišta je situacija u kojoj je garantovano da će blic autoamtski okinuti:
fotografisanje ljudi pod sobnim svetlom. Grubo i tvrdo svetlo blica može da dovede do
toga da vaši subjekti izgledaju kao da su izašli iz groba, dok će njihovo okruženje biti
suviše mračno.
Da biste izbegli blic u programskom režimu rada, nemojte ništa da radite. On će se
aktivirati samo ako ga vi ručno aktivirate, zato jednostavno nemojte da pritisnete njegovo
dugme. Ali kako da fotografišete u lošim svetlosnim uslovima ako ne koristite blic? Ako
ne uradite ništa kako biste kompenzovali nedostatak blica, vaše slike će biti tamne i/ili
mutne. Šta možete da uradite da biste to izbegli? Mnogo toga.
ISO osetljivost
Brzina zatvarača i veličina blende su dva ključna faktora koji određuju koliko će svetla
ući u fotoaparat, ali danas nećemo govoriti o ovim podešavanjima. U programskom
režimu rada fotoaparat sam bira ova podešavanja. Ali bez obzira na to ko bira
podešavanja, ponekad brzina zatvarača i veličina blende nisu dovoljni da bi
kompenzovali nedostatak blica u zatvorenim prostorijama. Međutim, ako povećate ISO
osetljivost vašeg fotoaparata, vaš fotoaparat će biti osetljiviji na svetlo, što znači da će
biti potrebno manje svetla da se dobije ispravna ekspozicija. Evo kako se to radi
Pritisnite i držite ISO dugme dok istovremeno rotirate komandno dugme. Videćete na
LCD statusnom ekranu kako se menja ISO vrednost. Ako na vašem digitalnom SLR-u ne
možete da nađete kako se podešava ISO osetljivost pročitajte uputstvo koje ste dobili
zajedno sa fotoaparatom.
Za fotografisanje u zatvorenim prostorijama, probajte da povećate ISO na 800. Vi možete
da odete (najverovatnije) do 1600 ili čak još više na nekim fotoaparatima, ali postoji
jedan problem: Što je veća osetljivost tim je veća i količina šuma koji može da uništi
kvalitet slike.
Da li vredi povećati ISO osetljivost? Zavisi. Ponekad nećete želeti da dobijete izgled
karakterističan za upotrebu blica, ili nećete želeti da privučete pažnju na sebe sa blicem, a
u nekim situacijama ne bi vam ni vredelo da ga upotrebite - kao u situacijama kada je
subjekat suviše daleko da bi blic bio od koristi. U ovakvim situacijama treba da se
zapitate: Da li je malo šuma bolje nego da uopšte nemamo fotografiju? Na primer
upotreba blica na rođendanskom slavlju sigurno neće dočarari atmosveru.
fotoaparata. Dobra vest: Vaše fotografije su sada bolje! Loša vest? Vi znate da one mogu
da budu još bolje - samo kada biste se usudili da napustite "auto" režim rada fotoaparata.
To je kao da se šunjate po susedstvu u novom Mustangu koristeći samo prvu brzinu. E pa
više nećete! Vreme je da preuzmete kontrolu, izađete na crtu i naučite šta sve možete da
uradite pomoću programskog režima rada.
U auto (automatskom) režimu rada fotoaparat donosi sve odluke umesto vas. Naravno, vi
kadrirate fotografiju i pritiskate okidač, ali ne morate da razmišljate o podešavanju
ekspozicije, i da li da upotrebite blic ili ne; fotoaparat razmišlja o tim stvarima umesto
vas. U većini slučajeva ovaj režim snimanja daje solidne rezultate, čak i ako fotografije
nisu na zavidnom umetničkom nivou. Međutim, prebacivanje u programski režim rada,
omogućava fotoaparatu da donosi neke odluke umesto vas, ali vama daje kontrolu nad tri
bitna podešavanja: blicom, ISO osetljivošću i ravnotežom beline.
Hajde da počnemo! Prebacite fotoaparat u programski režim rada tako što ćete okrenuti
dugme za biranje režima rada na "P", kao što je prikazano na slici gore.
Blic
Vaše opcije za blic su lako razumljive. Blic nikada neće automatski iskočiti i okinuti, bez
obzira na to koliko je mračna scena. Umesto toga, vi ćete morati sami da ga aktivirate ako
želite da ga upotrebite. Pa kada biste trebali da ga koristite? Tomovi knjiga bi mogli da se
napišu kao odgovor na ovo pitanje, ali glavna stvar koju treba da razumete je sledeće:
Naučite kako vaš fotoaparat radi i neće morati da koristite blic u problematičnim
situacijama fotografisanja, a znaćete kada da ga upotrebite kako biste poboljšali scenu
koristeći dodatno osvetljenje koje on nudi.
Evo na šta sam mislio. Ponekad je najbolje da upotrebie blic u situaciji u kojoj on nikada
ne bi automatski opalio, kao što je fotografisanje portreta na otvorenom. U toj situaciji,
svetlo blica eliminiše senke iz lica i dodaje atraktivan sjaj očima. Da biste sami isprobali
ovu tehniku, ručno izbacite blic tako što ćete pritisnuti dugme za blic koje se obično
nalazi sa leve prednje strane fotoaparata. Konsultujte uputsvo koje ste dobili sa
fotoaparatom ako ne možete da ga nađete.
Suprotno od ovoga, jedna od najgorih situacija u kojoj možete da upotrebite blic, sa
estetske tačke gledišta je situacija u kojoj je garantovano da će blic autoamtski okinuti:
fotografisanje ljudi pod sobnim svetlom. Grubo i tvrdo svetlo blica može da dovede do
toga da vaši subjekti izgledaju kao da su izašli iz groba, dok će njihovo okruženje biti
suviše mračno.
Da biste izbegli blic u programskom režimu rada, nemojte ništa da radite. On će se
aktivirati samo ako ga vi ručno aktivirate, zato jednostavno nemojte da pritisnete njegovo
dugme. Ali kako da fotografišete u lošim svetlosnim uslovima ako ne koristite blic? Ako
ne uradite ništa kako biste kompenzovali nedostatak blica, vaše slike će biti tamne i/ili
mutne. Šta možete da uradite da biste to izbegli? Mnogo toga.
ISO osetljivost
Brzina zatvarača i veličina blende su dva ključna faktora koji određuju koliko će svetla
ući u fotoaparat, ali danas nećemo govoriti o ovim podešavanjima. U programskom
režimu rada fotoaparat sam bira ova podešavanja. Ali bez obzira na to ko bira
podešavanja, ponekad brzina zatvarača i veličina blende nisu dovoljni da bi
kompenzovali nedostatak blica u zatvorenim prostorijama. Međutim, ako povećate ISO
osetljivost vašeg fotoaparata, vaš fotoaparat će biti osetljiviji na svetlo, što znači da će
biti potrebno manje svetla da se dobije ispravna ekspozicija. Evo kako se to radi
Pritisnite i držite ISO dugme dok istovremeno rotirate komandno dugme. Videćete na
LCD statusnom ekranu kako se menja ISO vrednost. Ako na vašem digitalnom SLR-u ne
možete da nađete kako se podešava ISO osetljivost pročitajte uputstvo koje ste dobili
zajedno sa fotoaparatom.
Za fotografisanje u zatvorenim prostorijama, probajte da povećate ISO na 800. Vi možete
da odete (najverovatnije) do 1600 ili čak još više na nekim fotoaparatima, ali postoji
jedan problem: Što je veća osetljivost tim je veća i količina šuma koji može da uništi
kvalitet slike.
Da li vredi povećati ISO osetljivost? Zavisi. Ponekad nećete želeti da dobijete izgled
karakterističan za upotrebu blica, ili nećete želeti da privučete pažnju na sebe sa blicem, a
u nekim situacijama ne bi vam ni vredelo da ga upotrebite - kao u situacijama kada je
subjekat suviše daleko da bi blic bio od koristi. U ovakvim situacijama treba da se
zapitate: Da li je malo šuma bolje nego da uopšte nemamo fotografiju? Na primer
upotreba blica na rođendanskom slavlju sigurno neće dočarari atmosveru.
U čemu je tajna fotografisanja prelepih fotografija prirode? U ovom članku daćemo vam
nekoliko saveta koji će vam pomoći da počnete da se razvijate kao fotograf i vremenom
postanete majstor za fotografisanje prirode.
Naučite da vidite svetlo
Tražite interesantne kombinacije boja, svetla, senki i tekstura. Najbolje svetlo je obično
jutarnje svetlo (toplije, žuto), zatim svetlo u kasno popodne, ili u sumrak (toplije sa
crvenim nijansama). Sredinu dana karakterišu guste senke i jak kontrast sa kojima senzori
fotoaparata teško izlaze na kraj. Ako je pejzažna fotografija vaša velika strast, naučiti
videti svetlo je najvažniji talenat, tojest veština koju treba da razvijete.
Probajte nove perspektive
Približite se cvetu ili kori drveta, možda samo na nekoliko inča. Pogledajte gore,
pogledajte dole. Jedno važno pravilo je da uvek pogledate iza sebe, jer ponekad je
najbolja fotografija ona pored koje ste prošli, ali ste je videli sa pogrešne strane.
Zamrznite kretanje vodopada sa velikim brzinama zatvarača, ili ga zamutite sa sporim.
Neka glavni subjekat ne bude uvek u centru fotografije. Primenjujte pravilo trećina,
postavljajući subjekat fotografije u levu ili desnu trećinu kadra.
Kada fotografišete pejzaže, dajte fotografiji dubinu tako što ćete uključiti u sliku kako
bliske tako i udaljene objekte. Time ćete dobiti bolji osećaj veličine. Pronađite situacije u
kojima bliski objekti obuhvataju udaljene objekte. Ne zaboravite da koristite stativ u
ovim situacijama. To će vam omogućiti da koristite najmanju moguću blendu, kako biste
dobili najveću dubinu polja.
Fotografija: galja 99
Približite se subjektu koliko je to moguće
Kada kažem da se približite mislim na to da se približite sasvim blizu. Još bliže. Ispunite
scenu sa subjektom. Lako je biti daleko od subjekta, ali je teško prići veoma blizu. Kada
ste u dilemi, priđite bliže. Mnogi početnici su šokirani kada vide svoje prve fotografije
divljih životinja. Životinje koje su oni snimili nakon dugog i bolnog praćenja su male
tačke koje se jedva prepoznaju.
Međutim, često ne postoji nikakva šansa da se ispuni scena sa subjektom bez dobrog
telefoto objektiva. Takođe može da se desi da ste mogli da priđete bliže ali niste. Zašto?
Prvo, niste uspeli da identifikujete životinju. Malo sivog u moru zelenog... o pa to je
nosorog u travi! A kada ste napokon videli životinju ona vam je skroz zaokupila pažnju.
Blokirali ste sve opažaje oko nje i videli ste samo nju.
Ali fotoaparat ne može to da uradi. On pokazuje stvari onakvima kakve su, bez ikakvih
ulepšavanja. Takođe treba da imate u vidu da kada fotografišete određenu scenu, vi je u
stvari smanjujete. Na primer, kada vidite pticu veličine 4 inča, ona će biti velika samo 1/4
inča u standardnoj štampi. To svakako neće ostaviti isti utisak kao fotografije koje ste
videli u časopisima. Zašto? Zato što profesionalni fotografi toliko priđu životinjama da
mogu da naprave štampu koja je veća od samog života. Blizina je ono što impresionira
posmatrača.
Kako da priđete tako blizu? Tajna je delom u strpljenju a delom u tehnici. Telefoto
objektiv je obavezan deo opreme. Za profesionalne fotografije divljih životinja, trebaće
vam najmanje 400 mm., 500 mm. ili 600 mm. telefoto objektiv. Ovi objektivi su
nedostižni za većinu, jer su ekstremno skupi.
Ali telefoto objektiv od 200 mm. može da da dobre rezultate kod fotografisanja jelena i
drugih većih životinja. Ali za manje životinje, 200 mm. nije dovoljno. Trebaćete da
stegnete kaiš jedno vreme ako želite da kupite telefoto objektiv od 300 mm. ili još veće
žižne daljine.
Zima je već nastupila i sve je manje sunčanih dana. Ali to nas ne sprečava da se polako
pripremamo za proleće obliveno sunčanim zracima i fotografisanje ljudi, dece i prirode.
Međutim, lepota sunčanih dana donosi jedan problem za svakog fotografa koji stremi
kvalitetnim snimcima - a to je fotografisanje na otvorenom pod direktnim suncem.
Snimanje na direktnom suncu može da proizvede fotografije koje imaju preveliki
kontrast, oduvane svetle tonove, refleksiju svetla u objektivu i boje koje su previše jake.
Takođe ako fotografišete portrete treba da se izborite sa subjektima koji žmirkaju na
jakom suncu.
Dakle, šta fotograf može da uradi povodom toga?
Evo nekoliko brzih i jednostavnih saveta za borbu sa problemima vezanim za
fotografisanje na otvorenom:
1. Pomerite se u senku
Neke subjekte (ili sebe) ćete moći da pomerite u senku. Ovo je posebno važno kada
fotografišete portrete, jer ljude uvek možete da pomerite na drugu lokaciju. Ponekad su
najbolja najjednostavnija rešenja.
2. Napravite sopstvenu senku
Ako vaš subjekt ne može da se pomeri (na primer, pravite makro fotografiju cveta)
napravite sopstvenu senku. Ili upotrebite senku nekod drugog objekta (na primer možete
da upotrebite kišobran, ili veliko parče kartona da biste blokirali sunce).
3. Upotrebite blic
Većina od nas je učila da sunce treba da bude iza nas kada fotografišemo kako bi subjekat
bio dobro osvetljen. Fotografisanje sa suncem koje vam bije u oči može da dovede do
refleksije svetla u objektivu ili da dovede do toga da je subjekt suviše taman. Ali i ovde
postoji spas u obliku upotrebe blica koji vam omogućuje da uklonite senke koje se
skupljaju usled jakog kontrasta.
4. Upotrebite reflektor
Drugi način da se eliminišu senke nastale od jakog sunca je pomoću reflektora. Reflektori
odbijaju svetlo od lica subjekta i omogućuju vam da snimate sa suncem koje vam bije u
oči - isto kao kada koristite blic.
5. Promenite perspektivu
Ponekad pomeranje subjekta nije moguće - ali pomeranje oko njega može da vam da
sasvim drugačiju sliku subjekta. Vi možete da se pomerite na drugu stranu subjekta,
možete da ga fotografišete od gore, ili možete da se spustite skroz na zemlju i
fotografišete ga od dole. Na taj način promenićete ugao pod kojim padaju sunčevi zraci
na subjekat i dobićete njegovu sasvim drugačiju predstavu.
6. Upotrebite zaštitnu kapicu za objektiv
Smeta vam refleksija svetla u objektivu? Ako je vaš fotoaparat kupljen zajedno sa
zaštitnom kapicom - izvadite je i upotrebite je. Ako je nemate - stvarno nije teško
napraviti je od kartonske kutije - ili upotrebite sopstvenu šaku kao zaštitu od sunca. Samo
se postarajte da vaša šaka i kapica ne upadaju u vidno polje objektiva fotoaparata.
7. Upotrebite filtere
Ponekad filteri mogu da budu od izuzetne koristi kada fotografišete na jakom suncu. Ja
stalno nosim sa sobom polarizacioni ili (ND) filter. Polarizacioni filter će vam omogućiti
da smanjite količinu svetla koje upada u objektiv, tako da ćete moći da koristite sporije
brzine zatvarača i manju blendu, ako vam je bitno da imate veću kontrolu nad
parametrima snimanja. Polarizacioni filter ima dodatni bonus u tome što vam omogućuje
da imate određenu kotnrolu nad bojama - pogotovo ako imate plavo nebo u
fotografijama.
8. Igrajte se sa podešavanjem ravnoteže beline
Mnogi digitalni fotoaparati imaju mogućnost da biraju različita podešavanja ravnoteže
beline. Iako vi možete da podesite ravnotežu beline tokom obrade (pogotovo ako snimate
u RAW formatu) eksperimentisanje sa ravnotežom beline može da se isplati. Ja uvek
fotografišem u RAW formatu a ravnotežu beline podešavam naknadno na računaru - ali
neki moji prijatelji to rešavaju na licu mesta.
9. Merenje svetla
Direktno sunce otežava precizno merenje količine svetla u sceni. Ja u ovakvoj situaciji
obično biram spot merenje svetlosti na mom DSLR fotoaparatu i merim svetlo na
glavnom subjektu scene koju fotografišem (tačka fokusiranja). Alternativno možete da
izaberete područje srednjih tonova za merenje ako želite da skoro sve bude dobro
eksponirano. Proverite vaše snimke odmah nakon snimanja da biste utvrdili da li treba da
promenite podešavanja (ako imate histogram na fotoaparatu upotrebite ga) a ako imate
vremena napravite nekoliko snimaka sa merenjem svetlosti u različitim delovima scene
kako biste kasnije mogli da izaberete najbolji snimak.
10. Birajte doba dana za fotografisanje
Većina nas nema vremena da sedi ceo dan i čeka savršeno svetlo - ali ako vi imate
vremena, imajte na umu da doba dana može da ima presudan uticaj na kvalitet
fotografije. Zora i sumrak su posebno dobra doba dana za snimanje pošto je direkcija i
boja svetla upotrebljivija od svetla koje imate u podne.
11. Fotografišite siluete
Izreka "Ako ne možete da ih pobedite vi im se pridružite" može ovde sasvim dobro da se
primeni. Ako vam jako sunce izaziva glavobolju - zašto ga ne biste iskoristili i pretvorili
vaše subjekte u siluete na svetloj pozadini? Da biste dobili ovakve snimke merite svetlo
na svetloj pozadini a ne na subjektu. Tako ćete dobiti fotografije u kojima je pozadina
dobeo eksponirana a subjekti su skroz tamni.
Registry je srce sistema i u okviru njega se nalaze informacije esencijalne
za rad sistema. Preko njega mozemo vrsiti kompletnu administraciju sistema
i izvravati operacije koje se ne mogu izvrsiti npr preko ini fajlova. Sve
informacije u okviru registry baze su indexovane po hijerarhijskom redosledu
i na taj nacin sintetizovane informacije se vrlo brzo izvrsavaju iako su
iste veoma komplikovane. Ako vam neko kaze da je registry baza ostala
nedirnuta nakon nekog poteza, operacije ili izvrsavanja zadatka, budite
ubedjeni da je to laz. Sistem pristupa registry bazi pri svakom kliku i
svakoj operaciji (ali bukvalno). Registry je zaseban za svakog ulogovanog
korisnika, registry baza se menja iz dana u dan...A njene prednosti se
stalno povecavaju. Evo na pr, ranije (u ranijim OS-evima), backup se vrsio
u ini fajlovima i tu je bio princip "ono sto vidis u windowsu to se tu i
nalazi".
Medjutim, s pojavom reg baze i editovanjem iste su se mogle izvrsiti brojne
customizacije sistema koje u okviru windowsa ne bismo nikako mogli podesiti
(tipa uklanjanje shorcut arrow-a, uklanjanje shared dokumenata iz my
computera itd.). A najvaznija komponenta koju registry baza omogucava je
Policy managment a u okviru istog i sledece funkcije:
- Deplyment customisation
- Folder redirection
- Hardware profilies
- Offline files
- Performance monitoring
- Roaming user profiles
- Windows Managment instrumentation
--------------------------------==<0x01b>==---------------------------------
Svaka stvar na svetu ima svoju proslost i nacin nastanka. Da bismo saznali
kako je registry izgledao i funkcionisao u ranijim OS-evima, vraticemo se u
proslost.
Kvazi registry u MS-DOS OS-u.
MS-DOS je prikupljao informacije iz dva bitna sistemska fajla: Config.sys
i Autoexec.bat.
Svrha Config.sys fajla je bila ucitavanje drajvera, a svrha Autoexec.bat
fajla je bila priprema MS-DOS-a za upotrebu. Problem je naravno sto je svaka
aplikacija vrsila kontrolu same se, a nije postojalo univerzalno resenje koje
ce vrsiti globalno nadgledanje izvrsavanja operacija.
Reg baza u Windows 3.0
Sa pojavom ovog OS-a javili su se i ini fajlovi koji su donekle prosirili
mogucnosti Config.sys i Autoexec.bat fajlova. Posto sam vise puta pomenuo
ini fajlove red je da nabrazaka i pojasnim sta su oni ustvari. To su
tekstualni fajlovi izdeljeni na sekcije i u svakoj sekciji imaju po
nekoliko informacija.
Problem kod takvih fajlova je sto ne postoji hijerarhija, zatim binarni
podaci su glomazni i u potpunosti nisu podesni za smestanje slicnih podataka.
Posto ini fajl predstavlja spregu izmedju aplikacije i OS-a, svaka
aplikacija ima svoj ini fajl sto takodje u brojnim situacijama stvara problem.
Reg baza u Windows 3.1
Kod ove verzije OS-a, registry baza je bila skladiste OLE (Object Linking
and Embedding) informacija, a win 3.5 i win 95 sadrze registry kakav sada
imamo na win xp. Medjutim i pored toga sto se umesto ini fajlova koriste
mnogo bolji i laksi nacini skladistenja informacija, i dan danas postoje
ini fajlovi koji su veoma korisni.
--------------------------------==<0x01c>==---------------------------------
Prebacujemo se iz proslosti u sadasnjost i sagledavamo kakav je registry
danas:
REGEDIT se aktivira preko RUN-a: start -> run-> regedit. Regedit sa leve
strane ima pet foldera:
HKEY_CLASSES_ROOT - sadrzi windows precice, OLE informacije, predstavlja
"srce" windows korisnickog interfejsa...
HKEY_CURRENT_USER - predstavlja link ka HKEY_USERS i on ucitava sva
podesavanja kao sto su desktop,start meni, logon itd...
HKEY_LOCAL_MACHINE - sve informacije o systemu ( podatke o hardveru,
softveru..)
HKEY_USERS - sadrzi pojedinacne podatke za svakog korisnika posebno i
svaki korisnik je predstavljen u vidu SID pod-kljuca koji se nalazi iznad
glavne grane
HKEY_CURRENT_CONFIG - predstavlja link ka HKEY_LOCAL_MACHINE i odgovara
podacima za trenutna hardverska podesavanja.
Svaki folder je ustvari jedan key. U svakom folderu se nalaze ili jos
podfoldera ili neke vrednosti(value) koje se prikazuju u desnom prozoru i
mogu biti:
STRING VALUE - textualna vrednost
DWORD VALUE - binarna vrednost ( 0 ili 1 ) -> 0 - disable, 1 - enable
za rad sistema. Preko njega mozemo vrsiti kompletnu administraciju sistema
i izvravati operacije koje se ne mogu izvrsiti npr preko ini fajlova. Sve
informacije u okviru registry baze su indexovane po hijerarhijskom redosledu
i na taj nacin sintetizovane informacije se vrlo brzo izvrsavaju iako su
iste veoma komplikovane. Ako vam neko kaze da je registry baza ostala
nedirnuta nakon nekog poteza, operacije ili izvrsavanja zadatka, budite
ubedjeni da je to laz. Sistem pristupa registry bazi pri svakom kliku i
svakoj operaciji (ali bukvalno). Registry je zaseban za svakog ulogovanog
korisnika, registry baza se menja iz dana u dan...A njene prednosti se
stalno povecavaju. Evo na pr, ranije (u ranijim OS-evima), backup se vrsio
u ini fajlovima i tu je bio princip "ono sto vidis u windowsu to se tu i
nalazi".
Medjutim, s pojavom reg baze i editovanjem iste su se mogle izvrsiti brojne
customizacije sistema koje u okviru windowsa ne bismo nikako mogli podesiti
(tipa uklanjanje shorcut arrow-a, uklanjanje shared dokumenata iz my
computera itd.). A najvaznija komponenta koju registry baza omogucava je
Policy managment a u okviru istog i sledece funkcije:
- Deplyment customisation
- Folder redirection
- Hardware profilies
- Offline files
- Performance monitoring
- Roaming user profiles
- Windows Managment instrumentation
--------------------------------==<0x01b>==---------------------------------
Svaka stvar na svetu ima svoju proslost i nacin nastanka. Da bismo saznali
kako je registry izgledao i funkcionisao u ranijim OS-evima, vraticemo se u
proslost.
Kvazi registry u MS-DOS OS-u.
MS-DOS je prikupljao informacije iz dva bitna sistemska fajla: Config.sys
i Autoexec.bat.
Svrha Config.sys fajla je bila ucitavanje drajvera, a svrha Autoexec.bat
fajla je bila priprema MS-DOS-a za upotrebu. Problem je naravno sto je svaka
aplikacija vrsila kontrolu same se, a nije postojalo univerzalno resenje koje
ce vrsiti globalno nadgledanje izvrsavanja operacija.
Reg baza u Windows 3.0
Sa pojavom ovog OS-a javili su se i ini fajlovi koji su donekle prosirili
mogucnosti Config.sys i Autoexec.bat fajlova. Posto sam vise puta pomenuo
ini fajlove red je da nabrazaka i pojasnim sta su oni ustvari. To su
tekstualni fajlovi izdeljeni na sekcije i u svakoj sekciji imaju po
nekoliko informacija.
Problem kod takvih fajlova je sto ne postoji hijerarhija, zatim binarni
podaci su glomazni i u potpunosti nisu podesni za smestanje slicnih podataka.
Posto ini fajl predstavlja spregu izmedju aplikacije i OS-a, svaka
aplikacija ima svoj ini fajl sto takodje u brojnim situacijama stvara problem.
Reg baza u Windows 3.1
Kod ove verzije OS-a, registry baza je bila skladiste OLE (Object Linking
and Embedding) informacija, a win 3.5 i win 95 sadrze registry kakav sada
imamo na win xp. Medjutim i pored toga sto se umesto ini fajlova koriste
mnogo bolji i laksi nacini skladistenja informacija, i dan danas postoje
ini fajlovi koji su veoma korisni.
--------------------------------==<0x01c>==---------------------------------
Prebacujemo se iz proslosti u sadasnjost i sagledavamo kakav je registry
danas:
REGEDIT se aktivira preko RUN-a: start -> run-> regedit. Regedit sa leve
strane ima pet foldera:
HKEY_CLASSES_ROOT - sadrzi windows precice, OLE informacije, predstavlja
"srce" windows korisnickog interfejsa...
HKEY_CURRENT_USER - predstavlja link ka HKEY_USERS i on ucitava sva
podesavanja kao sto su desktop,start meni, logon itd...
HKEY_LOCAL_MACHINE - sve informacije o systemu ( podatke o hardveru,
softveru..)
HKEY_USERS - sadrzi pojedinacne podatke za svakog korisnika posebno i
svaki korisnik je predstavljen u vidu SID pod-kljuca koji se nalazi iznad
glavne grane
HKEY_CURRENT_CONFIG - predstavlja link ka HKEY_LOCAL_MACHINE i odgovara
podacima za trenutna hardverska podesavanja.
Svaki folder je ustvari jedan key. U svakom folderu se nalaze ili jos
podfoldera ili neke vrednosti(value) koje se prikazuju u desnom prozoru i
mogu biti:
STRING VALUE - textualna vrednost
DWORD VALUE - binarna vrednost ( 0 ili 1 ) -> 0 - disable, 1 - enable
Da li ste se ikada zapitali kako napraviti distribuciju windows
operativnog sistema koja ce upravo vama odgovarati i koja ce zadovoljiti
sve vase potrebe ?
Sam windows xp operativni sistem u sebi sadrzi brojne aplikacije, servise,
tool-ove i brojne druge stvari koje vam nikada nisu, niti ce vam ikada
trebati i koji bespotrebno zauzimaju prostor na HD, usporavaju instalaciju
samog win-a i trose memorijske resurse. Takodje winxp u sebi ne sadrzi
brojne alate i aplikacije koje svakodnevno koristite i naravno koje morate
uvek instalirati nakon cleen install-a vaseg sistema. Malo je windows
korisnika koji koriste windows default temu, i najveci broj ljudi koriste
neku 3rd party temu. Upravo zbog toga, mnogi useri bi zeleli da po defaultu
imaju instaliranu neku fancy temu, ili jos bolje, da nakon zavrsetka
instalacije windowsa ispred sebe po defaultu imaju potpuno customize-ovan
GUI umesto one dosadne win theme.
Postavlja se pitanje kako ukloniti sve nepotrebne aplikacije i servise,
zatim kako implementirati sve potrebne aplikacije u samu windows
instalaciju, kako napraviti sopstveni GUI koji ce se pojaviti po defaultu
nakon instalacije wina...Drugim recima, kako napraviti svoju sopstvenu
distribuciju windows xp operativnog sistema.Odgovor na to pitanje dobicete
u ovom tutorijalu.
--------------------------------==<0x01b>==---------------------------------
Za pravljenje potpuno customized win instalacije neophodni su vam:
- win xp + sp2 (OEM) instalacioni disk
- $OEM$ folder koji se nalazi na win instalacionom disku i u okviru tog
foldera - $1 folder
- dobro znanje batch scripting-a
- instalacije programa koje zelite da implementirate u instalaciju win-a
- validni registry kljuceve koji ce izvrsiti registraciju programa pri
instalaciji wina a samim tim i instalaciji tih implementiranih programa
- Nlite za izbacivanje nepotrebnih aplikacija iz windows instalacije
///////////////////////////////////////////////////////////////////////////
--==<[ [0x02] % Starting
\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\
--------------------------------==<0x02a>==---------------------------------
Kopirajte u jedan folder instalacije svih programa koje zeli da
implementirate u win instalaciju. Takodje kopirajte sadrzaj win xp
instalacionog diska na vas HD u poseban folder, a to mozete izvrsiti
preko programa Nlite. Kada ste zavrsili kopiranje win instalacionog diska,
krenite sa izbacivanjem sledecih aplikacija jednostavnim cekiranjem sledecih
opcija u Nlite-u (autorov predlog :>):
Removed aplications:
- Accessibility options
- Clip Book viewer
- Defragmenter (umesto njega cemo izvrsiti implementaciju diskeeper-a)
- Internet games (ukoliko igrate te winove online igrice, onda ne dirajte)
- NT backup
- Pinball (ne svidja mi se igrica, a ako se vama svidja ne dirajte)
- screensavers (umesto win defaultnog instaliracemo neki fancy)
Removed drivers:
- ATM
- Cameras nad camcoders
operativnog sistema koja ce upravo vama odgovarati i koja ce zadovoljiti
sve vase potrebe ?
Sam windows xp operativni sistem u sebi sadrzi brojne aplikacije, servise,
tool-ove i brojne druge stvari koje vam nikada nisu, niti ce vam ikada
trebati i koji bespotrebno zauzimaju prostor na HD, usporavaju instalaciju
samog win-a i trose memorijske resurse. Takodje winxp u sebi ne sadrzi
brojne alate i aplikacije koje svakodnevno koristite i naravno koje morate
uvek instalirati nakon cleen install-a vaseg sistema. Malo je windows
korisnika koji koriste windows default temu, i najveci broj ljudi koriste
neku 3rd party temu. Upravo zbog toga, mnogi useri bi zeleli da po defaultu
imaju instaliranu neku fancy temu, ili jos bolje, da nakon zavrsetka
instalacije windowsa ispred sebe po defaultu imaju potpuno customize-ovan
GUI umesto one dosadne win theme.
Postavlja se pitanje kako ukloniti sve nepotrebne aplikacije i servise,
zatim kako implementirati sve potrebne aplikacije u samu windows
instalaciju, kako napraviti sopstveni GUI koji ce se pojaviti po defaultu
nakon instalacije wina...Drugim recima, kako napraviti svoju sopstvenu
distribuciju windows xp operativnog sistema.Odgovor na to pitanje dobicete
u ovom tutorijalu.
--------------------------------==<0x01b>==---------------------------------
Za pravljenje potpuno customized win instalacije neophodni su vam:
- win xp + sp2 (OEM) instalacioni disk
- $OEM$ folder koji se nalazi na win instalacionom disku i u okviru tog
foldera - $1 folder
- dobro znanje batch scripting-a
- instalacije programa koje zelite da implementirate u instalaciju win-a
- validni registry kljuceve koji ce izvrsiti registraciju programa pri
instalaciji wina a samim tim i instalaciji tih implementiranih programa
- Nlite za izbacivanje nepotrebnih aplikacija iz windows instalacije
///////////////////////////////////////////////////////////////////////////
--==<[ [0x02] % Starting
\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\
--------------------------------==<0x02a>==---------------------------------
Kopirajte u jedan folder instalacije svih programa koje zeli da
implementirate u win instalaciju. Takodje kopirajte sadrzaj win xp
instalacionog diska na vas HD u poseban folder, a to mozete izvrsiti
preko programa Nlite. Kada ste zavrsili kopiranje win instalacionog diska,
krenite sa izbacivanjem sledecih aplikacija jednostavnim cekiranjem sledecih
opcija u Nlite-u (autorov predlog :>):
Removed aplications:
- Accessibility options
- Clip Book viewer
- Defragmenter (umesto njega cemo izvrsiti implementaciju diskeeper-a)
- Internet games (ukoliko igrate te winove online igrice, onda ne dirajte)
- NT backup
- Pinball (ne svidja mi se igrica, a ako se vama svidja ne dirajte)
- screensavers (umesto win defaultnog instaliracemo neki fancy)
Removed drivers:
- ATM
- Cameras nad camcoders
Java za mlade programere (1)
Šta je Java?
Java je računarski programski jezik koji je razvila firma Sun Microsystems. Programski jezik se koristi za izdavanje instrukcija računaru da obavi konkretne poslove. Java, mada relativno novi jezik, nastao 1995. godine, izuzetno je popularna.
Prvi razlog za popularnost je njena cena – potpuno je besplatna!. Mnogi drugi programski jezici prodaju ce po ceni od više stotina ili hiljada dolara, što je za većinu ljudi glavna prepreka da počnu da uče programiranje.
Drugi razlog za popularnost Jave je to što je Java programi mogu da se izvršavaju na skoro svakom tipu računara. Kažemo da su Java programi nezavisni od platforme na kojoj se izvršavaju.
Java može da se koristi za razvoj raznovrsnih aplikacija. Postoje jednostavni tekstualno-zasnovani programi koji se nazivaju konzolnim aplikacijama. Takvi programi podržavaju samo tekstualni unos i ispis na monitoru vašeg račuanara. Takođe, možete da pravite aplikacije sa grafičkim korisničkim interfejsom (engl. Graphical User Interface – GUI). Ove aplikacije raspolažu sa menijima, paletama alatki, dugmadima, trakama za pomeranje sadržaja drugim kontrolama koje reaguju na miša. Primeri GUI aplikacija koje ste u svom radu na računaru već koristili su programi za obradu teksta, programi za rad sa tabelama i računarske igrice. Takođe, možete praviti i aplikacije koje se nazivaju apleti (engl. Applets). To su male GUI aplikacije koje mogu da se izvršavaju unutar web stranice. Apleti daju dinamičnost web stranicama. Mislim da ste već uvideli univerzalnost programskog jezika Java. Na ovom kursu krenućemo od prostih konzolnih aplikacija. To će nam omogućiti da se koncentrišemo na učenje osnova Jave bez upuštanja u svet grafičkog korisničkog interfejsa.
Drugo popularno svojstvo Jave je to što je ona objektno orijentisana. To je fini način da se kaže da su Java programi sačinjeni od više osnovnih delova (komponenti) koji mogu da se više puta koriste. To za vas kao Java programera znači da možete da pravite i menjate velike
programe bez većih komplikacija. Tokom ovog kursa više puta ćete se sresti sa terminom objekt (engl. Object), a tokom izlaganja kursa taj koncept će vam postati jasan.
Poslednja prednost Jave je to što je ona prost jezik,u poređenju sa drugim programskim jezicima i zbog toga se relativno lako uči. Ta jednostavnost je neophodna da bi se podržala nezavisnost Java aplikacija od tipa platforme (sposobnost da se izvršava na svakom tipu računara). Međutim, ta jednostavnost ne znači da Java nije moćan programski jezik. Možete pomoću Jave da uradite sve ono što možete da uradite sa bilo kojim mnogo složenijim programskim jezikom.
Zašto učiti Javu?
Možemo postaviti i pitanje Zašto učiti programski jezik? Postoji više razloga za to. Prvo, ukoliko znate da programirate, razumećete bolje kako računari rade. Drugo, pisanje programa je dobra vežba za razvijanje veštine razmišljanja – morate dobro logički da razmišljate da biste napisali računarske programe.. Takođe, morate pomalo biti i perfekcionista, računari nisu toliko pametni i zato zahtevaju strogo precizne instrukcije da bi obavili svoje poslove. Treće, računarski programeri su veoma traženi i zarađuju mnogo novca. Na kraju, pisanje računarskih programa je zabavno. Posebno je zadovoljstvo kada vidite svoju ideju kako „živi” na ekranu računara.
Zbog jednostavnosti Jave, brzo ćete naučiti kako se pišu Java programi. Međutim, to što ćete brzo napisati svoj prvi Java program ne znači da ste naučili sve što treba da znate o Javi. Ovaj kurs je samo kratak uvod u Javu, stoga smatrajte ga kao prvi korak na putu koji vodi do zvanja Java programera.
Potrebni resursi
Da biste pisali i izvršavali Java programe, potreban vam je Java Software Development Kit (Java SDK). To je besplatan proizvod koji možete preuzeti preko Interneta. To jednostavno znači da ćete iskopirati tzv. instalacionu datoteku na svoj računar, pokrenuti instalaciju i zatim početi sa radom. Ovaj proizvod možete naći na adresi http://java.sun.com.
U sledećem n
Šta je Java?
Java je računarski programski jezik koji je razvila firma Sun Microsystems. Programski jezik se koristi za izdavanje instrukcija računaru da obavi konkretne poslove. Java, mada relativno novi jezik, nastao 1995. godine, izuzetno je popularna.
Prvi razlog za popularnost je njena cena – potpuno je besplatna!. Mnogi drugi programski jezici prodaju ce po ceni od više stotina ili hiljada dolara, što je za većinu ljudi glavna prepreka da počnu da uče programiranje.
Drugi razlog za popularnost Jave je to što je Java programi mogu da se izvršavaju na skoro svakom tipu računara. Kažemo da su Java programi nezavisni od platforme na kojoj se izvršavaju.
Java može da se koristi za razvoj raznovrsnih aplikacija. Postoje jednostavni tekstualno-zasnovani programi koji se nazivaju konzolnim aplikacijama. Takvi programi podržavaju samo tekstualni unos i ispis na monitoru vašeg račuanara. Takođe, možete da pravite aplikacije sa grafičkim korisničkim interfejsom (engl. Graphical User Interface – GUI). Ove aplikacije raspolažu sa menijima, paletama alatki, dugmadima, trakama za pomeranje sadržaja drugim kontrolama koje reaguju na miša. Primeri GUI aplikacija koje ste u svom radu na računaru već koristili su programi za obradu teksta, programi za rad sa tabelama i računarske igrice. Takođe, možete praviti i aplikacije koje se nazivaju apleti (engl. Applets). To su male GUI aplikacije koje mogu da se izvršavaju unutar web stranice. Apleti daju dinamičnost web stranicama. Mislim da ste već uvideli univerzalnost programskog jezika Java. Na ovom kursu krenućemo od prostih konzolnih aplikacija. To će nam omogućiti da se koncentrišemo na učenje osnova Jave bez upuštanja u svet grafičkog korisničkog interfejsa.
Drugo popularno svojstvo Jave je to što je ona objektno orijentisana. To je fini način da se kaže da su Java programi sačinjeni od više osnovnih delova (komponenti) koji mogu da se više puta koriste. To za vas kao Java programera znači da možete da pravite i menjate velike
programe bez većih komplikacija. Tokom ovog kursa više puta ćete se sresti sa terminom objekt (engl. Object), a tokom izlaganja kursa taj koncept će vam postati jasan.
Poslednja prednost Jave je to što je ona prost jezik,u poređenju sa drugim programskim jezicima i zbog toga se relativno lako uči. Ta jednostavnost je neophodna da bi se podržala nezavisnost Java aplikacija od tipa platforme (sposobnost da se izvršava na svakom tipu računara). Međutim, ta jednostavnost ne znači da Java nije moćan programski jezik. Možete pomoću Jave da uradite sve ono što možete da uradite sa bilo kojim mnogo složenijim programskim jezikom.
Zašto učiti Javu?
Možemo postaviti i pitanje Zašto učiti programski jezik? Postoji više razloga za to. Prvo, ukoliko znate da programirate, razumećete bolje kako računari rade. Drugo, pisanje programa je dobra vežba za razvijanje veštine razmišljanja – morate dobro logički da razmišljate da biste napisali računarske programe.. Takođe, morate pomalo biti i perfekcionista, računari nisu toliko pametni i zato zahtevaju strogo precizne instrukcije da bi obavili svoje poslove. Treće, računarski programeri su veoma traženi i zarađuju mnogo novca. Na kraju, pisanje računarskih programa je zabavno. Posebno je zadovoljstvo kada vidite svoju ideju kako „živi” na ekranu računara.
Zbog jednostavnosti Jave, brzo ćete naučiti kako se pišu Java programi. Međutim, to što ćete brzo napisati svoj prvi Java program ne znači da ste naučili sve što treba da znate o Javi. Ovaj kurs je samo kratak uvod u Javu, stoga smatrajte ga kao prvi korak na putu koji vodi do zvanja Java programera.
Potrebni resursi
Da biste pisali i izvršavali Java programe, potreban vam je Java Software Development Kit (Java SDK). To je besplatan proizvod koji možete preuzeti preko Interneta. To jednostavno znači da ćete iskopirati tzv. instalacionu datoteku na svoj računar, pokrenuti instalaciju i zatim početi sa radom. Ovaj proizvod možete naći na adresi http://java.sun.com.
U sledećem n
Java za mlade programere (1)
Šta je Java?
Java je računarski programski jezik koji je razvila firma Sun Microsystems. Programski jezik se koristi za izdavanje instrukcija računaru da obavi konkretne poslove. Java, mada relativno novi jezik, nastao 1995. godine, izuzetno je popularna.
Prvi razlog za popularnost je njena cena – potpuno je besplatna!. Mnogi drugi programski jezici prodaju ce po ceni od više stotina ili hiljada dolara, što je za većinu ljudi glavna prepreka da počnu da uče programiranje.
Drugi razlog za popularnost Jave je to što je Java programi mogu da se izvršavaju na skoro svakom tipu računara. Kažemo da su Java programi nezavisni od platforme na kojoj se izvršavaju.
Java može da se koristi za razvoj raznovrsnih aplikacija. Postoje jednostavni tekstualno-zasnovani programi koji se nazivaju konzolnim aplikacijama. Takvi programi podržavaju samo tekstualni unos i ispis na monitoru vašeg račuanara. Takođe, možete da pravite aplikacije sa grafičkim korisničkim interfejsom (engl. Graphical User Interface – GUI). Ove aplikacije raspolažu sa menijima, paletama alatki, dugmadima, trakama za pomeranje sadržaja drugim kontrolama koje reaguju na miša. Primeri GUI aplikacija koje ste u svom radu na računaru već koristili su programi za obradu teksta, programi za rad sa tabelama i računarske igrice. Takođe, možete praviti i aplikacije koje se nazivaju apleti (engl. Applets). To su male GUI aplikacije koje mogu da se izvršavaju unutar web stranice. Apleti daju dinamičnost web stranicama. Mislim da ste već uvideli univerzalnost programskog jezika Java. Na ovom kursu krenućemo od prostih konzolnih aplikacija. To će nam omogućiti da se koncentrišemo na učenje osnova Jave bez upuštanja u svet grafičkog korisničkog interfejsa.
Drugo popularno svojstvo Jave je to što je ona objektno orijentisana. To je fini način da se kaže da su Java programi sačinjeni od više osnovnih delova (komponenti) koji mogu da se više puta koriste. To za vas kao Java programera znači da možete da pravite i menjate velike
programe bez većih komplikacija. Tokom ovog kursa više puta ćete se sresti sa terminom objekt (engl. Object), a tokom izlaganja kursa taj koncept će vam postati jasan.
Poslednja prednost Jave je to što je ona prost jezik,u poređenju sa drugim programskim jezicima i zbog toga se relativno lako uči. Ta jednostavnost je neophodna da bi se podržala nezavisnost Java aplikacija od tipa platforme (sposobnost da se izvršava na svakom tipu računara). Međutim, ta jednostavnost ne znači da Java nije moćan programski jezik. Možete pomoću Jave da uradite sve ono što možete da uradite sa bilo kojim mnogo složenijim programskim jezikom.
Zašto učiti Javu?
Možemo postaviti i pitanje Zašto učiti programski jezik? Postoji više razloga za to. Prvo, ukoliko znate da programirate, razumećete bolje kako računari rade. Drugo, pisanje programa je dobra vežba za razvijanje veštine razmišljanja – morate dobro logički da razmišljate da biste napisali računarske programe.. Takođe, morate pomalo biti i perfekcionista, računari nisu toliko pametni i zato zahtevaju strogo precizne instrukcije da bi obavili svoje poslove. Treće, računarski programeri su veoma traženi i zarađuju mnogo novca. Na kraju, pisanje računarskih programa je zabavno. Posebno je zadovoljstvo kada vidite svoju ideju kako „živi” na ekranu računara.
Zbog jednostavnosti Jave, brzo ćete naučiti kako se pišu Java programi. Međutim, to što ćete brzo napisati svoj prvi Java program ne znači da ste naučili sve što treba da znate o Javi. Ovaj kurs je samo kratak uvod u Javu, stoga smatrajte ga kao prvi korak na putu koji vodi do zvanja Java programera.
Potrebni resursi
Da biste pisali i izvršavali Java programe, potreban vam je Java Software Development Kit (Java SDK). To je besplatan proizvod koji možete preuzeti preko Interneta. To jednostavno znači da ćete iskopirati tzv. instalacionu datoteku na svoj računar, pokrenuti instalaciju i zatim početi sa radom. Ovaj proizvod možete naći na adresi http://java.sun.com.
U sledećem n
Šta je Java?
Java je računarski programski jezik koji je razvila firma Sun Microsystems. Programski jezik se koristi za izdavanje instrukcija računaru da obavi konkretne poslove. Java, mada relativno novi jezik, nastao 1995. godine, izuzetno je popularna.
Prvi razlog za popularnost je njena cena – potpuno je besplatna!. Mnogi drugi programski jezici prodaju ce po ceni od više stotina ili hiljada dolara, što je za većinu ljudi glavna prepreka da počnu da uče programiranje.
Drugi razlog za popularnost Jave je to što je Java programi mogu da se izvršavaju na skoro svakom tipu računara. Kažemo da su Java programi nezavisni od platforme na kojoj se izvršavaju.
Java može da se koristi za razvoj raznovrsnih aplikacija. Postoje jednostavni tekstualno-zasnovani programi koji se nazivaju konzolnim aplikacijama. Takvi programi podržavaju samo tekstualni unos i ispis na monitoru vašeg račuanara. Takođe, možete da pravite aplikacije sa grafičkim korisničkim interfejsom (engl. Graphical User Interface – GUI). Ove aplikacije raspolažu sa menijima, paletama alatki, dugmadima, trakama za pomeranje sadržaja drugim kontrolama koje reaguju na miša. Primeri GUI aplikacija koje ste u svom radu na računaru već koristili su programi za obradu teksta, programi za rad sa tabelama i računarske igrice. Takođe, možete praviti i aplikacije koje se nazivaju apleti (engl. Applets). To su male GUI aplikacije koje mogu da se izvršavaju unutar web stranice. Apleti daju dinamičnost web stranicama. Mislim da ste već uvideli univerzalnost programskog jezika Java. Na ovom kursu krenućemo od prostih konzolnih aplikacija. To će nam omogućiti da se koncentrišemo na učenje osnova Jave bez upuštanja u svet grafičkog korisničkog interfejsa.
Drugo popularno svojstvo Jave je to što je ona objektno orijentisana. To je fini način da se kaže da su Java programi sačinjeni od više osnovnih delova (komponenti) koji mogu da se više puta koriste. To za vas kao Java programera znači da možete da pravite i menjate velike
programe bez većih komplikacija. Tokom ovog kursa više puta ćete se sresti sa terminom objekt (engl. Object), a tokom izlaganja kursa taj koncept će vam postati jasan.
Poslednja prednost Jave je to što je ona prost jezik,u poređenju sa drugim programskim jezicima i zbog toga se relativno lako uči. Ta jednostavnost je neophodna da bi se podržala nezavisnost Java aplikacija od tipa platforme (sposobnost da se izvršava na svakom tipu računara). Međutim, ta jednostavnost ne znači da Java nije moćan programski jezik. Možete pomoću Jave da uradite sve ono što možete da uradite sa bilo kojim mnogo složenijim programskim jezikom.
Zašto učiti Javu?
Možemo postaviti i pitanje Zašto učiti programski jezik? Postoji više razloga za to. Prvo, ukoliko znate da programirate, razumećete bolje kako računari rade. Drugo, pisanje programa je dobra vežba za razvijanje veštine razmišljanja – morate dobro logički da razmišljate da biste napisali računarske programe.. Takođe, morate pomalo biti i perfekcionista, računari nisu toliko pametni i zato zahtevaju strogo precizne instrukcije da bi obavili svoje poslove. Treće, računarski programeri su veoma traženi i zarađuju mnogo novca. Na kraju, pisanje računarskih programa je zabavno. Posebno je zadovoljstvo kada vidite svoju ideju kako „živi” na ekranu računara.
Zbog jednostavnosti Jave, brzo ćete naučiti kako se pišu Java programi. Međutim, to što ćete brzo napisati svoj prvi Java program ne znači da ste naučili sve što treba da znate o Javi. Ovaj kurs je samo kratak uvod u Javu, stoga smatrajte ga kao prvi korak na putu koji vodi do zvanja Java programera.
Potrebni resursi
Da biste pisali i izvršavali Java programe, potreban vam je Java Software Development Kit (Java SDK). To je besplatan proizvod koji možete preuzeti preko Interneta. To jednostavno znači da ćete iskopirati tzv. instalacionu datoteku na svoj računar, pokrenuti instalaciju i zatim početi sa radom. Ovaj proizvod možete naći na adresi http://java.sun.com.
U sledećem n
Okupilo se 5000 ljudi u Podgoricu da protestuju zbog puno nezaposljenih,ovo ono,i prolazi neki biznismen i pita jednog:
-Sta se desava ovde?
kaze Crnogorac: -Sta sta se desava,nema posla,nema para nema nista!
I ovaj gospodin izvadi vizitkartu i kaze: -Ja imam privatnu firmu,pa evo nazovi me da se dogovorimo.
a kaze Crnogorac: -A dje mene nadje od 5000 ljudi mater ti jebem
Trenutna verzija DragonFlyBSD handbook-a jos uvek sadrzi stari metod instalacije. Sam proces se dosta pojednostavio
od vremena kada je handbook prvi put napisan. Ovde cemo pretpostaviti nekoliko stvari. Pretpostavicemo da vasa
masina moze da boot-uje sa CD-a I da imate praznu primarnu particiju koja se moze iskoristiti za DragonFlyBSD. Kao
I svi BSD sistemi, DragonFly zahteva primarnu particiju. Ne moze biti instaliran na logicki drajv.
Nekiliko ljudi me je upitalo kako sam snimio screenshot-ove. Veoma jednostavno. Instalacija se desava na bilo
/dev/ttyv0, ili ttyv1. Kao I na FreeBSD, mogu se koristiti alt i F tastere za otvaranje drugih virtualnih terminala. Znaci,
koristeci, npr alt+F3, otvaram drugi virtualni terminal. Onda kucam:
vidcontrol -p < /dev/ttyv0 > shot1.scr
Nastavljam sa ovim za svaki screenshot—mislim da ih ima oko 18 u ovom clanku. Kada zavrsim, onda ih prebacim
koristeci scp do FreeBSD kompjutera, pre nego restartujem sistem.
Na FreeBSD kompjuteru, instalirao sam port /usr/ports/graphics/scr2png. Onda samo pokrenem scr2png za svaki
screenshot.
scr2png < shot1.scr > shot1.png
Pri podizanju sistema, videcete sledeci ekran.
Kao sto mozete videti, nudi vam se opcija da se ulogujete kao root da pokrenete live CD I malo se igrate ili da se
ulogujete kao installer da instalirate DragonFly na vas hard drajv. Ulogujte se kao installer. Onda ce te videti sledeci
ekran:
Izaberite Install DragonFly BSD I videcete:
Primetite upozorenje da back-upujete vazne podatke. Stvari uvek mogu da krenu na lose I ako, na primer, imate jos
jednu particiju sa vaznim fajlovima, greska u kucanju ili druge greske mogu izbrisati sve informacije na toj particiji.
Pretpostavljajuci da je to uradjeno, ili da se ne brinete za ostale podatke na masini, opet, izaberite install DragonFly
BSD I prikazace vam se sledeci ekran:
U ovom primeru, postoje dva dostupna diska. U ovom slucaju, izabracemo drugi disk, znaci strelicama idemo do njega.
(Podrazumevano je prvi disk oznacen u ilustraciji). Nakon sto pritisnemo Enter idemo na sledeci ekran.
Izabrali smo da koristimo samo deo diska I onda vidimo sledeci ekran.
od vremena kada je handbook prvi put napisan. Ovde cemo pretpostaviti nekoliko stvari. Pretpostavicemo da vasa
masina moze da boot-uje sa CD-a I da imate praznu primarnu particiju koja se moze iskoristiti za DragonFlyBSD. Kao
I svi BSD sistemi, DragonFly zahteva primarnu particiju. Ne moze biti instaliran na logicki drajv.
Nekiliko ljudi me je upitalo kako sam snimio screenshot-ove. Veoma jednostavno. Instalacija se desava na bilo
/dev/ttyv0, ili ttyv1. Kao I na FreeBSD, mogu se koristiti alt i F tastere za otvaranje drugih virtualnih terminala. Znaci,
koristeci, npr alt+F3, otvaram drugi virtualni terminal. Onda kucam:
vidcontrol -p < /dev/ttyv0 > shot1.scr
Nastavljam sa ovim za svaki screenshot—mislim da ih ima oko 18 u ovom clanku. Kada zavrsim, onda ih prebacim
koristeci scp do FreeBSD kompjutera, pre nego restartujem sistem.
Na FreeBSD kompjuteru, instalirao sam port /usr/ports/graphics/scr2png. Onda samo pokrenem scr2png za svaki
screenshot.
scr2png < shot1.scr > shot1.png
Pri podizanju sistema, videcete sledeci ekran.
Kao sto mozete videti, nudi vam se opcija da se ulogujete kao root da pokrenete live CD I malo se igrate ili da se
ulogujete kao installer da instalirate DragonFly na vas hard drajv. Ulogujte se kao installer. Onda ce te videti sledeci
ekran:
Izaberite Install DragonFly BSD I videcete:
Primetite upozorenje da back-upujete vazne podatke. Stvari uvek mogu da krenu na lose I ako, na primer, imate jos
jednu particiju sa vaznim fajlovima, greska u kucanju ili druge greske mogu izbrisati sve informacije na toj particiji.
Pretpostavljajuci da je to uradjeno, ili da se ne brinete za ostale podatke na masini, opet, izaberite install DragonFly
BSD I prikazace vam se sledeci ekran:
U ovom primeru, postoje dva dostupna diska. U ovom slucaju, izabracemo drugi disk, znaci strelicama idemo do njega.
(Podrazumevano je prvi disk oznacen u ilustraciji). Nakon sto pritisnemo Enter idemo na sledeci ekran.
Izabrali smo da koristimo samo deo diska I onda vidimo sledeci ekran.
Trenutna verzija DragonFlyBSD handbook-a jos uvek sadrzi stari metod instalacije. Sam proces se dosta pojednostavio
od vremena kada je handbook prvi put napisan. Ovde cemo pretpostaviti nekoliko stvari. Pretpostavicemo da vasa
masina moze da boot-uje sa CD-a I da imate praznu primarnu particiju koja se moze iskoristiti za DragonFlyBSD. Kao
I svi BSD sistemi, DragonFly zahteva primarnu particiju. Ne moze biti instaliran na logicki drajv.
Nekiliko ljudi me je upitalo kako sam snimio screenshot-ove. Veoma jednostavno. Instalacija se desava na bilo
/dev/ttyv0, ili ttyv1. Kao I na FreeBSD, mogu se koristiti alt i F tastere za otvaranje drugih virtualnih terminala. Znaci,
koristeci, npr alt+F3, otvaram drugi virtualni terminal. Onda kucam:
vidcontrol -p < /dev/ttyv0 > shot1.scr
Nastavljam sa ovim za svaki screenshot—mislim da ih ima oko 18 u ovom clanku. Kada zavrsim, onda ih prebacim
koristeci scp do FreeBSD kompjutera, pre nego restartujem sistem.
Na FreeBSD kompjuteru, instalirao sam port /usr/ports/graphics/scr2png. Onda samo pokrenem scr2png za svaki
screenshot.
scr2png < shot1.scr > shot1.png
Pri podizanju sistema, videcete sledeci ekran.
Kao sto mozete videti, nudi vam se opcija da se ulogujete kao root da pokrenete live CD I malo se igrate ili da se
ulogujete kao installer da instalirate DragonFly na vas hard drajv. Ulogujte se kao installer. Onda ce te videti sledeci
ekran:
Izaberite Install DragonFly BSD I videcete:
Primetite upozorenje da back-upujete vazne podatke. Stvari uvek mogu da krenu na lose I ako, na primer, imate jos
jednu particiju sa vaznim fajlovima, greska u kucanju ili druge greske mogu izbrisati sve informacije na toj particiji.
Pretpostavljajuci da je to uradjeno, ili da se ne brinete za ostale podatke na masini, opet, izaberite install DragonFly
BSD I prikazace vam se sledeci ekran:
U ovom primeru, postoje dva dostupna diska. U ovom slucaju, izabracemo drugi disk, znaci strelicama idemo do njega.
(Podrazumevano je prvi disk oznacen u ilustraciji). Nakon sto pritisnemo Enter idemo na sledeci ekran.
Izabrali smo da koristimo samo deo diska I onda vidimo sledeci ekran.
od vremena kada je handbook prvi put napisan. Ovde cemo pretpostaviti nekoliko stvari. Pretpostavicemo da vasa
masina moze da boot-uje sa CD-a I da imate praznu primarnu particiju koja se moze iskoristiti za DragonFlyBSD. Kao
I svi BSD sistemi, DragonFly zahteva primarnu particiju. Ne moze biti instaliran na logicki drajv.
Nekiliko ljudi me je upitalo kako sam snimio screenshot-ove. Veoma jednostavno. Instalacija se desava na bilo
/dev/ttyv0, ili ttyv1. Kao I na FreeBSD, mogu se koristiti alt i F tastere za otvaranje drugih virtualnih terminala. Znaci,
koristeci, npr alt+F3, otvaram drugi virtualni terminal. Onda kucam:
vidcontrol -p < /dev/ttyv0 > shot1.scr
Nastavljam sa ovim za svaki screenshot—mislim da ih ima oko 18 u ovom clanku. Kada zavrsim, onda ih prebacim
koristeci scp do FreeBSD kompjutera, pre nego restartujem sistem.
Na FreeBSD kompjuteru, instalirao sam port /usr/ports/graphics/scr2png. Onda samo pokrenem scr2png za svaki
screenshot.
scr2png < shot1.scr > shot1.png
Pri podizanju sistema, videcete sledeci ekran.
Kao sto mozete videti, nudi vam se opcija da se ulogujete kao root da pokrenete live CD I malo se igrate ili da se
ulogujete kao installer da instalirate DragonFly na vas hard drajv. Ulogujte se kao installer. Onda ce te videti sledeci
ekran:
Izaberite Install DragonFly BSD I videcete:
Primetite upozorenje da back-upujete vazne podatke. Stvari uvek mogu da krenu na lose I ako, na primer, imate jos
jednu particiju sa vaznim fajlovima, greska u kucanju ili druge greske mogu izbrisati sve informacije na toj particiji.
Pretpostavljajuci da je to uradjeno, ili da se ne brinete za ostale podatke na masini, opet, izaberite install DragonFly
BSD I prikazace vam se sledeci ekran:
U ovom primeru, postoje dva dostupna diska. U ovom slucaju, izabracemo drugi disk, znaci strelicama idemo do njega.
(Podrazumevano je prvi disk oznacen u ilustraciji). Nakon sto pritisnemo Enter idemo na sledeci ekran.
Izabrali smo da koristimo samo deo diska I onda vidimo sledeci ekran.
– Halo?
Da? -
– Sine, tata ovde. Šta radi mama?
Eno, ljubi se tamo u sobi sa jednim čikom. -
– Sine, uzmi pištolj iz moje fioke i ubij ih oboje.
Dobro, tata! (BUM-BUM!) -
–Halo, tata, ubio sam ih. -
- Bravo, Perice.
Ali, ja nisam Perica, ja sam Jovica. -
– Pa koji je to broj, je li to stan Petrović?!
Nije, nego Jovanović! -
– Izvinite.
1. Uvod.
ProFTPd je jedan daemon FTP od poznatijih na UNIX/Linuxu odgovara svim zahtevima jednog daemona. Pored
toga postao je i jedan standard kod ISP/FAI (naravno pored pure-ftpd koji je po meni mnogo napredniji).
2. Instalacija.
Instalacija se radi na jedan veoma obican nacin preko ports, kao:
# cd /usr/ports/ftp/proftpd
# make all install clean
ili
# portinstall [-P[P]] proftpd
Jednom kada je instalacija zavrsena ,uraditi sledece.:
# mv /usr/local/etc/rc.d/proftpd.sh.sample /usr/local/etc/rc.d/proftpd.sh
Za aktivaciju RC.
3. Konfiguracija.
Ispred svega moramo da proverimo exzekuciju scripte RC :
# chmod 750 /usr/local/etc/rc.d/proftd.sh
Zatim proveravamo interkonekciju sa PAM (Pluggable Authentification Module) :
# vi /etc/pam.conf
--
[...]
ftpd auth required pam_unix.so try_first_pass
ftpd account required pam_unix.so try_first_pass
ftpd session required pam_permit.so
[...]
Ili u /etc/pam.d/ftp
Ostaje nam da izvrsimo proveru tj da izvrsimo editovanje fajla konfigursacije:
# vi /usr/local/etc/proftpd.conf
--
[...]
ServerName "Moj server FTP"
ServerType standalone
DefaultServer on
TimeoutLogin 30
DefaultRoot / wheel
DefaultRoot /usr/ftp/ staff
RequireValidShell off
Port 21
Umask 022
MaxInstances 30
User nobody
Group nogroup
AllowOverwrite on
[...]
4. Podizanje i zaustavljanje
Sada izvrsavamo testiranje.:
Podizanje servisa:
# /usr/local/etc/rc.d/proftpd.sh start
Testiranje servisa preko ftp-a :
# ftp loclahost
Zaustavljanje servisa:
# /usr/local/etc/rc.d/proftpd.sh stop
ProFTPd je jedan daemon FTP od poznatijih na UNIX/Linuxu odgovara svim zahtevima jednog daemona. Pored
toga postao je i jedan standard kod ISP/FAI (naravno pored pure-ftpd koji je po meni mnogo napredniji).
2. Instalacija.
Instalacija se radi na jedan veoma obican nacin preko ports, kao:
# cd /usr/ports/ftp/proftpd
# make all install clean
ili
# portinstall [-P[P]] proftpd
Jednom kada je instalacija zavrsena ,uraditi sledece.:
# mv /usr/local/etc/rc.d/proftpd.sh.sample /usr/local/etc/rc.d/proftpd.sh
Za aktivaciju RC.
3. Konfiguracija.
Ispred svega moramo da proverimo exzekuciju scripte RC :
# chmod 750 /usr/local/etc/rc.d/proftd.sh
Zatim proveravamo interkonekciju sa PAM (Pluggable Authentification Module) :
# vi /etc/pam.conf
--
[...]
ftpd auth required pam_unix.so try_first_pass
ftpd account required pam_unix.so try_first_pass
ftpd session required pam_permit.so
[...]
Ili u /etc/pam.d/ftp
Ostaje nam da izvrsimo proveru tj da izvrsimo editovanje fajla konfigursacije:
# vi /usr/local/etc/proftpd.conf
--
[...]
ServerName "Moj server FTP"
ServerType standalone
DefaultServer on
TimeoutLogin 30
DefaultRoot / wheel
DefaultRoot /usr/ftp/ staff
RequireValidShell off
Port 21
Umask 022
MaxInstances 30
User nobody
Group nogroup
AllowOverwrite on
[...]
4. Podizanje i zaustavljanje
Sada izvrsavamo testiranje.:
Podizanje servisa:
# /usr/local/etc/rc.d/proftpd.sh start
Testiranje servisa preko ftp-a :
# ftp loclahost
Zaustavljanje servisa:
# /usr/local/etc/rc.d/proftpd.sh stop
Crtanje sa pen tool - om ( alatom pera ) omoguđava kreiranje finih pravih i zaobljenih linija sa velikom preciznošću. Crtati možemo i sa pencil tool – om ( olovka alatom) s kojom možemo ctrati kao po papiru. Ona je najpogodnija za skiciranje i kreiranje posebnog stila. Prvo selektujemo pencil tool sa ponuđenog menija, zatim obiljeržimo gdje želimo da započnemo crtanje nekog oblika, i povlačimo linije, tada će se početi pojavljivati mali x – evi, od kojih možemo povlačiti niove oblike i linije. Da bismo nacrtali zatvorenu putanju sa pencil tool – om selektujemo pencil tool pozicioniramo gdje želimo da počne putanja, i onda vučemo kuda želimo da se putanja kreće. Kada povlačimo istovremeno možemo pritisnuti tipku ALT na tastaturi i pojaviće se malo povećalo i gumica za brisanje . Kada je putanja oblika i veličine kakvu mi hoćemo da bude, onda pustimo dugme na mišu, ali ne i tipku ALT, nakon što se putanja zatvori u željenom obliku pušta se tipka ALT.
1
Povezivanje teksta kroz okvire
Možete povezati okvire u jednu cjelinu, bez obzira da li oni sadrže tekst ili ne.
Možete dodati automatski "continued on" ili "continued from"opcije, koje prate povezane dijelove jedne iste priče, dok oni prelaze iz jednog okvira u drugi.
Da biste dodali novi okvir za povezivanje potrebno je da:
1. Koristeći alat za selektovanje, odaberete okvir a zatim kliknete na onaj port u koji se uvozi ili onaj u koji se tekst nastavlja, da biste napravili ikonu za tekst. Klikom na ulazni port, InDesign dozvoljava da dodate okvir prije selektovanja ve' postojećeg okvira, klikom na izlazni port, dodajete okvir nakon što ste selektovali prethodni okvir.
2. Postavite pripremljenu tekst ikonicu na mjesto gdje želite da se pojavi sljedeći okvir, a zatim kliknite i vucite da biste napravili novi okvir.
Kada je nova tekst ikona aktivna, možete izvesti mnoge opcije, uključujući okretanje stranica, zoom in i zoom out. Ukoliko napravite vezu između dva okvira i predomislite se, možete otkazati napravljenu "vezu" klikom na bilo koji alat u TOOL BOX-u. Tekst će pri tom biti sačuvan.
Da biste dodali već napravljeni okvir u lanac, potrebno je da:
1. Koristeći alat za selektovanje, odaberemo okvir a zatim kliknemo na ulazni ili izlazni port da bismo ubacili tekst ikonu (tekst).
2. Postavite ubačeni tekst preko okvira u kome će se nalaziti nastavak teksta. Ubačeni tekst se tada pretvara u ikonu za povezivanje (thread icon).
(Uz ubačenu ikonu za povezivanje teksta, kliknite na okvir u koji želite da ubacite tu "thread" ikonu)
3. Kliknite unutar drugog okvira da biste ga povezali sa prethodnim.
Da bismo povezali tekst radimo sledeće. Iz padajućeg menija VIEW odaberemo SHOW TEXT THREADS.
Sa alatkom za selekciju selektujemo bilokoji frejm u tekstu. Ako želimo da povežemo dva različita teksta tada Shiftom i klikom selektujemo po frejm u svakom tekstu. Da bismo isključili povezivanje teksta ponovo iz menija VIEW izaberemo opciju HIDE TEXT THREADS i povezivanje je "sakriveno", isključeno.
1. Da bismo razdvojili dva povezana teksta alatkom za selekciju kliknemo na tačku završavanja teksta ili početak koji predstavljaju vezu sa drugim frejmom. Na primjer u vezi sa dva frejma kliknemo ili na zadnju tačku prvog frejma ili na početnu tačku drugog frejma.
2. Pozicionirajte tekst ikonu preko prethodnog ili sledećeg frejma da biste prikazali """nepovezanu ikonu".
3. Kliknite na frejm, InDesign će da prekine vezu između dva frejma.
Takođe je moguće dvostrukim klikom na početnu ili završnu tačku teksta raskinuti vezu među frejmovima.
• Dodavanje frejma unutar sekvence povezanih frejmova:
1. Alatkom za selekciju kliknemo na završnu tačku prvog teksta gdje želimo da ubacimo frejm. Kada pustimo dugme miša pojaviće se tekst ikona.
2. Drag (drag & drop)da bismo kreirali novi frejm ili izaberemo novi frejm. InDesign u ovom slučaju povezuje frejmove u nizu sadržavajući priču.
• Raskidanje frejma iz veze:
1. Upotrebom alatke za selekciju izaberemo jedan ili više frejmova (shift+klik da izaberemo više objekata)
2. Iz padajućeg menija EDIT izaberemo opciju CUT
U ovom slučaju frejm ili frejmovi nestaju a sav tekst koji se nalazo unutar njih prelazi u sledeći frejm u tekstu. Kada želimo da poništimo poslednji frejm u nizu , tekst koji se nalazio u njemu biva sačuvan u prethodnom frejmu.
3. Ako želimo da negdje drugdje u našem dokumentu upotrijebimo izbrisani frejm tada odemo na mjesto gdje želimo da umetnemo poništeni frejm i komandom Paste ga postavimo na željeno mjesto.
"Pejstovani" frejm sadrži kopiju teksta kojeg je prvobitno obuhvatao ali više nije povezan sa tekstom u kojem se prije nalazio.
Iako je frejm ili frejmovi odstranjeni sa kopijom teksta, tekst u našem prvom nizu frejmova nije odstranjen. Kada seriju povezanih frejmova (cut i paste) "izrežemo i ubacimo na drugo mjesto"odjednom, pejstovani frejmovi će zadržati vezu jedan sa drugim ali će izgubiti vezu sa frejmovima it teksta u kojem su se prvobitno nalazili u sekvenci.
1
Povezivanje teksta kroz okvire
Možete povezati okvire u jednu cjelinu, bez obzira da li oni sadrže tekst ili ne.
Možete dodati automatski "continued on" ili "continued from"opcije, koje prate povezane dijelove jedne iste priče, dok oni prelaze iz jednog okvira u drugi.
Da biste dodali novi okvir za povezivanje potrebno je da:
1. Koristeći alat za selektovanje, odaberete okvir a zatim kliknete na onaj port u koji se uvozi ili onaj u koji se tekst nastavlja, da biste napravili ikonu za tekst. Klikom na ulazni port, InDesign dozvoljava da dodate okvir prije selektovanja ve' postojećeg okvira, klikom na izlazni port, dodajete okvir nakon što ste selektovali prethodni okvir.
2. Postavite pripremljenu tekst ikonicu na mjesto gdje želite da se pojavi sljedeći okvir, a zatim kliknite i vucite da biste napravili novi okvir.
Kada je nova tekst ikona aktivna, možete izvesti mnoge opcije, uključujući okretanje stranica, zoom in i zoom out. Ukoliko napravite vezu između dva okvira i predomislite se, možete otkazati napravljenu "vezu" klikom na bilo koji alat u TOOL BOX-u. Tekst će pri tom biti sačuvan.
Da biste dodali već napravljeni okvir u lanac, potrebno je da:
1. Koristeći alat za selektovanje, odaberemo okvir a zatim kliknemo na ulazni ili izlazni port da bismo ubacili tekst ikonu (tekst).
2. Postavite ubačeni tekst preko okvira u kome će se nalaziti nastavak teksta. Ubačeni tekst se tada pretvara u ikonu za povezivanje (thread icon).
(Uz ubačenu ikonu za povezivanje teksta, kliknite na okvir u koji želite da ubacite tu "thread" ikonu)
3. Kliknite unutar drugog okvira da biste ga povezali sa prethodnim.
Da bismo povezali tekst radimo sledeće. Iz padajućeg menija VIEW odaberemo SHOW TEXT THREADS.
Sa alatkom za selekciju selektujemo bilokoji frejm u tekstu. Ako želimo da povežemo dva različita teksta tada Shiftom i klikom selektujemo po frejm u svakom tekstu. Da bismo isključili povezivanje teksta ponovo iz menija VIEW izaberemo opciju HIDE TEXT THREADS i povezivanje je "sakriveno", isključeno.
1. Da bismo razdvojili dva povezana teksta alatkom za selekciju kliknemo na tačku završavanja teksta ili početak koji predstavljaju vezu sa drugim frejmom. Na primjer u vezi sa dva frejma kliknemo ili na zadnju tačku prvog frejma ili na početnu tačku drugog frejma.
2. Pozicionirajte tekst ikonu preko prethodnog ili sledećeg frejma da biste prikazali """nepovezanu ikonu".
3. Kliknite na frejm, InDesign će da prekine vezu između dva frejma.
Takođe je moguće dvostrukim klikom na početnu ili završnu tačku teksta raskinuti vezu među frejmovima.
• Dodavanje frejma unutar sekvence povezanih frejmova:
1. Alatkom za selekciju kliknemo na završnu tačku prvog teksta gdje želimo da ubacimo frejm. Kada pustimo dugme miša pojaviće se tekst ikona.
2. Drag (drag & drop)da bismo kreirali novi frejm ili izaberemo novi frejm. InDesign u ovom slučaju povezuje frejmove u nizu sadržavajući priču.
• Raskidanje frejma iz veze:
1. Upotrebom alatke za selekciju izaberemo jedan ili više frejmova (shift+klik da izaberemo više objekata)
2. Iz padajućeg menija EDIT izaberemo opciju CUT
U ovom slučaju frejm ili frejmovi nestaju a sav tekst koji se nalazo unutar njih prelazi u sledeći frejm u tekstu. Kada želimo da poništimo poslednji frejm u nizu , tekst koji se nalazio u njemu biva sačuvan u prethodnom frejmu.
3. Ako želimo da negdje drugdje u našem dokumentu upotrijebimo izbrisani frejm tada odemo na mjesto gdje želimo da umetnemo poništeni frejm i komandom Paste ga postavimo na željeno mjesto.
"Pejstovani" frejm sadrži kopiju teksta kojeg je prvobitno obuhvatao ali više nije povezan sa tekstom u kojem se prije nalazio.
Iako je frejm ili frejmovi odstranjeni sa kopijom teksta, tekst u našem prvom nizu frejmova nije odstranjen. Kada seriju povezanih frejmova (cut i paste) "izrežemo i ubacimo na drugo mjesto"odjednom, pejstovani frejmovi će zadržati vezu jedan sa drugim ali će izgubiti vezu sa frejmovima it teksta u kojem su se prvobitno nalazili u sekvenci.
1 - Snajper za odabir prozora u kojem ce se prikazivati prevod. 2 - Pocetak filma preuzet sa kanala (na primjer 21,30 za film koji je poceo u 21 sat i 30 minuta). Sekunde nisu obavezne za upis. 3 - Brzo pozicioniranje unutar prevoda (na primjer 0,25 za skok na 25-u minutu prevoda ili 0,25,30 za skok na 25 minuta i 30 sekundi). 4 - Pretraga rijeci unutar prevoda naprijed i nazad (Enter - pretraga naprijed, Shift+Enter - pretraga nazad). 5 - Prikaz proteklog vremena prevoda. 6 - Pozicioner prevoda (njegovim pomijeranjem pomocu misa brzo kretanje unutar prevoda). 7 - Pomijeranje po linijama prevoda naprijed i nazad (F5 nazad, F6 naprijed). 8 - Otvara prevod (desni klik za recent listu zadnjih 5 ucitanih prevoda). Ako je prevod u vise fajlova misom ih selektujete (drzite pretisnutu lijevu tipku misa i selektujete fajlove), kliknete na dugme "Open" i IGI ce ih ucitat kao jedan fajl, a na "Load subtitle" dugmetu ce pokazati broj ucitanih fajlova npr. "2 x The Matrix 2 (CD 1).srt" za dva ucitana fajla od prevoda "The Matrix 2". 9 - Pokretanje i pauziranje programa (F9).
~ Settings ~
10 - Izbor vrste i velicine fonta za prikaz prevoda (F3 povecava font, Shift+F3 smanjuje font).
11 - Izbor boje fonta za prikaz prevoda.
12 - Boja ovojnice fonta.
13 - Boja sjene fonta/pozadinske trake prevoda.
14 - Debljina ovojnice fonta.
15 - Veliina sjene fonta.
16 - Brzina prevoda: Framerate prevoda (25000 = 25,000 FPS)
Kod dobro uradjenih prevoda dovoljno je samo ispravno odrediti FPS prevoda! Fina korekcija (-, +) brzine prevoda (1050=105%, 1005=100,5%, 1000=100%, 990=99%)
U slucaju da imate lose uradjen prevod mozete pokusati, pored unesenog ispravnog FPS-a takvog prevoda, popraviti eventualna manja kasnjenja ili brzanja prevoda koristeci i opciju fine korekcije brzine prevoda. Kod dobro uradjenih prevoda fina korekcija brzine prevoda se nikako i ne koristi!
17 - (ONEMOGUCENO) Automatsko poravnanje vremena prema video fajlu (ako koristite "Filter" opciju i gledate video sa diska). 18 - Ukljucuje/iskljucuje pozadinsku traku prevoda. 19 - Postavlja sirinu pozadinske trake prevoda kolika je i sirina prozora u kojem se prikazuje video. 20 - Vertikalno gore/dole pomijeranje prevoda (F7 dole, F8 gore). 21 - Overlay opcije: ..."IGI window" opcija kreira IGI traku za prikaz prevoda i namijenjena je samo fullscreen modu (obojena IGI traka se dobija desnim klikom misa na snajper i pokazivanjem boje na desktop pozadini, a prozirna IGI traka se dobija desnim klikom misa na snajper i pokazivanjem overlay povrsine u okviru nekog filma).
~ Filter ~
22 - Nivo prozirnosti prevoda. 23 - Nivo prozirnosti ovojnice prevoda. 24 - Nivo prozirnosti sjene prevoda. 25 - Nivo prozirnosti pozadinske trake prevoda. 26 - Nivo osvjetljenja slike. 27 - Nivo kontrasta slike. 28 - Gotova podesenja nivoa prozirnosti, osvjetljenja i kontrasta za gledanje na racunaru. 29 - Gotova podesenja nivoa prozirnosti, osvjetljenja i kontrasta za gledanje na televizoru. 30 - Omogucava DirectShow "IGI Subtitler" filter (gledanje filma sa IGI prevodom na TV-u).
~ Settings ~
10 - Izbor vrste i velicine fonta za prikaz prevoda (F3 povecava font, Shift+F3 smanjuje font).
11 - Izbor boje fonta za prikaz prevoda.
12 - Boja ovojnice fonta.
13 - Boja sjene fonta/pozadinske trake prevoda.
14 - Debljina ovojnice fonta.
15 - Veliina sjene fonta.
16 - Brzina prevoda: Framerate prevoda (25000 = 25,000 FPS)
Kod dobro uradjenih prevoda dovoljno je samo ispravno odrediti FPS prevoda! Fina korekcija (-, +) brzine prevoda (1050=105%, 1005=100,5%, 1000=100%, 990=99%)
U slucaju da imate lose uradjen prevod mozete pokusati, pored unesenog ispravnog FPS-a takvog prevoda, popraviti eventualna manja kasnjenja ili brzanja prevoda koristeci i opciju fine korekcije brzine prevoda. Kod dobro uradjenih prevoda fina korekcija brzine prevoda se nikako i ne koristi!
17 - (ONEMOGUCENO) Automatsko poravnanje vremena prema video fajlu (ako koristite "Filter" opciju i gledate video sa diska). 18 - Ukljucuje/iskljucuje pozadinsku traku prevoda. 19 - Postavlja sirinu pozadinske trake prevoda kolika je i sirina prozora u kojem se prikazuje video. 20 - Vertikalno gore/dole pomijeranje prevoda (F7 dole, F8 gore). 21 - Overlay opcije: ..."IGI window" opcija kreira IGI traku za prikaz prevoda i namijenjena je samo fullscreen modu (obojena IGI traka se dobija desnim klikom misa na snajper i pokazivanjem boje na desktop pozadini, a prozirna IGI traka se dobija desnim klikom misa na snajper i pokazivanjem overlay povrsine u okviru nekog filma).
~ Filter ~
22 - Nivo prozirnosti prevoda. 23 - Nivo prozirnosti ovojnice prevoda. 24 - Nivo prozirnosti sjene prevoda. 25 - Nivo prozirnosti pozadinske trake prevoda. 26 - Nivo osvjetljenja slike. 27 - Nivo kontrasta slike. 28 - Gotova podesenja nivoa prozirnosti, osvjetljenja i kontrasta za gledanje na racunaru. 29 - Gotova podesenja nivoa prozirnosti, osvjetljenja i kontrasta za gledanje na televizoru. 30 - Omogucava DirectShow "IGI Subtitler" filter (gledanje filma sa IGI prevodom na TV-u).
U proslom clanku, spoznali smo prednosti koje se dobijaju koriscenjem proxy-ja. U danasnjem clanku, usredsredicu se
na HTTP proxy-je. Pogledacemo neke od HTTP proxy-ja dostupnih u kolekciji portova i videcemo koji proxy-ji
odgovaraju kojim potrebama.
Ako ste imalo upoznati sa HTTP proxy-jima, vasa prva misao ce verovatno biti Squid, odlicni HTTP proxy. Posto vec
postoji dosta dobrih clanaka i tutorijala na temu koriscenja i konfigurisanja Squid-a, njega cu preskociti u ovom
serijalu. Za one koji su razocarani, dacu vam par URL-a:
· Odlicni serijal o Squid-u od Jennifer Vesperman
· "Podesavanje Squid-a na FreeBSD-u" na Daemonnews
· S quid Konfiguracioni Prirucnik
Squid je primer veoma konfigurabilnog HTTP proxy-ja koji se moze uklopiti u veoma velike mreze. Ovo je veoma
dobro ako ste administrator veoma velike mreze, ali pravo ubistvo ako jednostavno zelite da bezbedno surfujete sa
vaseg FreeBSD kompjutera ili da primenite polise u maloj kucnoj mrezi. Razmisljajuci kao korisnik, koje su to
iritirajuce stvari koje dolaze sa web surfovanjem? Sledece stvari prvo padaju na pamet:
· Pop-up prozori
· Reklame
· Kolacici
· W ebbugs
· Java apleti
· Shockwave introi
· Brzina, ili manjak brzine
U zavisnosti od web citaca koji koristite, neke od ovih iritirajucih stvari se mogu direktno spreciti. Ostale zahtevaju da
instalirate dodatni proxy softver. Pocnimo sa pregledom nekih od najcesce koriscenih web citaca, a onda cemo preci na
odgovarajuce proxy-je.
Opcije Web Citaca
U toku pisanja ovog clanka, ovo su zadnja (slobodna) izdanja tri popularna web citaca:
· mozilla-1.3_1,2
· opera-6.12
· linux-netscape-navigator-4.8
Imajte na umu da nove opcije dolaze sa novim verzijama, tako da one opcije koje sada nedostaju se mogu pojaviti
kasnije u novim verzijama. Isto tako, svaki web citac ima "Preferences" odeljak, tako da ako vas citac nije ovde
naveden, pregledajte taj odeljak da vidite koje su opcije dostupne.
Sto se tice ovih citaca, odeljak Preferences se nalazi u Edit meniju za Netscape i Mozillu, i u File meniju za Operu.
Videcete velike razlike u dostupnim opcijama izmenju Netscape i Mozilla ili Opera citaca. Ovo je zbog toga sto je ovo
starija verzija Netscape citaca.
Sva tri citaca poseduju odgovarajuca podesavanja koja vam omogucavaju upravljanje kolacicima. Omogucavaju i da
odobrite ili zabranite Java i JavaScript. i na kraju, ako imate sporu Internet vezu i dosta prostora na disku, moci cete da
poboljsate brzinu tako sto cete prilagoditi podesavanja za kes u svakom citacu.
Kontrola iskacucih prozora je novija opcija, tako da ne postoji u ovoj verziji Netscape citaca. u Operi, kliknite na
General da nadjete podesavanja za zabranu iskacucih prozora. Mozilla ide korak dalje tako sto blokira sve iskacuce
prozore ili u zavisnosti od sajta do sajta.Da onemogucite sve iskacuce prozore, idite do Privacy & Security->Popup
Windows i procitajte upozorenje o racvanju. Alternativno, kada naidjete na stranicu sa iritirajucim iskacucim
prozorima, jednostavno kliknite na stranicu desnim klikom i izaberite "Reject popup windows from this site."
bfilter
Pogledajmo sada sta neke aplikacije u kolekciji portova mogu da urade da uvecaju opcije koje su vec dostupne u vasem
omiljenom web citacu. Pocecu sa bfilter-om. Ovaj HTTP proxy ne samo da kontrolise iskacuce prozore, vec i zaustavlja
one dosadne svetlucave reklame i obecava da onemoguci webbugs. Da bi instalirali ovaj port, postanite superuser i:
# cd /usr/ports/net/bfilter
# make install clean
Port ce instalirati aplikaciju u /usr/local/bin/bfilter i konfiguracioni fajl u /usr/local/etc/bfilter/config. Kada se
kompajliranje zavrsi, izadjite iz superuser naloga i ukucajte bfilter da bi startovali proxy. Onda proverite da li proxy
slusa za zahteve:
$ sockstat -4
USER COMMAND PID FD PROTO LOCAL ADDRESS FOREIGN ADDRESS
dlavigne bfilter 20336 3 tcp4 127.0.0.1:8080 *:*
Primeticete da bfilter slusa na protu 8080 na loopback adresi. Ako procitate komentare u njegovom konfiguracionom
fajlu, videcete da 127.0.0.1 znaci da sluca HTTP zahteve na svim interfejsima. Ako zelite da slusate na samo jednom
interfejsu, odredite njegovu IP adresu u konfiguracionom fajlu.
bfilter nije transparentni proxy, sto znaci da cete morati da konfigurisete vas web citac da bi mogao da koristi proxy.
Idite u Preferences odeljak vaseg web citaca i trebalo bi da nadjete podesavanje koja se odnose na proxy. Ukucajte IP
adresu i broj porta koji koristi bfilter. U mom primeru, bfilter radi na istoj masini kao i moj citac, tako da koristim
127.0.0.1 kao IP adresu i 8080 za broj porta. Ako pokrecete bfilter na posebnom kompjuteru, promenite IP adresu u
konfiguracionom fajlu koja ce predstavljati IP adresu mrezne kartice prikacene na vasu unutrasnju mrezu. Onda
podesite citace na kompjuterima u vasoj mrezi da koriste IP adresu u njihovim podesavanjima za proxy u Preferences.
bfilter ima i fajl sa pravilima, koji se nalazi u /usr/local/etc/bfilter/rules. Meni su i podrazumevana pravila radial
besprekorno u hvatanju iskacucih prozora i reklama. Ako trazite proxy koji je lak za koriscenje i koji radi onako kako
ga instalirate bez dodatnih podesavanja, bfilter moze biti dobro resenje.
middleman
Jos jedan HTTP proxy koji uzivam da koristim je middleman. Kao i bfilter, radi cim ga instalirate, ali ono sto ovaj proxy
cini interesantnim su dodatne opcije koje omogucavaju da na zavodljiv nacin naucite vise o HTTP i sta se desava iza
scene svaki put kada posetite web stranicu.
Prvo instalirajmo port:
na HTTP proxy-je. Pogledacemo neke od HTTP proxy-ja dostupnih u kolekciji portova i videcemo koji proxy-ji
odgovaraju kojim potrebama.
Ako ste imalo upoznati sa HTTP proxy-jima, vasa prva misao ce verovatno biti Squid, odlicni HTTP proxy. Posto vec
postoji dosta dobrih clanaka i tutorijala na temu koriscenja i konfigurisanja Squid-a, njega cu preskociti u ovom
serijalu. Za one koji su razocarani, dacu vam par URL-a:
· Odlicni serijal o Squid-u od Jennifer Vesperman
· "Podesavanje Squid-a na FreeBSD-u" na Daemonnews
· S quid Konfiguracioni Prirucnik
Squid je primer veoma konfigurabilnog HTTP proxy-ja koji se moze uklopiti u veoma velike mreze. Ovo je veoma
dobro ako ste administrator veoma velike mreze, ali pravo ubistvo ako jednostavno zelite da bezbedno surfujete sa
vaseg FreeBSD kompjutera ili da primenite polise u maloj kucnoj mrezi. Razmisljajuci kao korisnik, koje su to
iritirajuce stvari koje dolaze sa web surfovanjem? Sledece stvari prvo padaju na pamet:
· Pop-up prozori
· Reklame
· Kolacici
· W ebbugs
· Java apleti
· Shockwave introi
· Brzina, ili manjak brzine
U zavisnosti od web citaca koji koristite, neke od ovih iritirajucih stvari se mogu direktno spreciti. Ostale zahtevaju da
instalirate dodatni proxy softver. Pocnimo sa pregledom nekih od najcesce koriscenih web citaca, a onda cemo preci na
odgovarajuce proxy-je.
Opcije Web Citaca
U toku pisanja ovog clanka, ovo su zadnja (slobodna) izdanja tri popularna web citaca:
· mozilla-1.3_1,2
· opera-6.12
· linux-netscape-navigator-4.8
Imajte na umu da nove opcije dolaze sa novim verzijama, tako da one opcije koje sada nedostaju se mogu pojaviti
kasnije u novim verzijama. Isto tako, svaki web citac ima "Preferences" odeljak, tako da ako vas citac nije ovde
naveden, pregledajte taj odeljak da vidite koje su opcije dostupne.
Sto se tice ovih citaca, odeljak Preferences se nalazi u Edit meniju za Netscape i Mozillu, i u File meniju za Operu.
Videcete velike razlike u dostupnim opcijama izmenju Netscape i Mozilla ili Opera citaca. Ovo je zbog toga sto je ovo
starija verzija Netscape citaca.
Sva tri citaca poseduju odgovarajuca podesavanja koja vam omogucavaju upravljanje kolacicima. Omogucavaju i da
odobrite ili zabranite Java i JavaScript. i na kraju, ako imate sporu Internet vezu i dosta prostora na disku, moci cete da
poboljsate brzinu tako sto cete prilagoditi podesavanja za kes u svakom citacu.
Kontrola iskacucih prozora je novija opcija, tako da ne postoji u ovoj verziji Netscape citaca. u Operi, kliknite na
General da nadjete podesavanja za zabranu iskacucih prozora. Mozilla ide korak dalje tako sto blokira sve iskacuce
prozore ili u zavisnosti od sajta do sajta.Da onemogucite sve iskacuce prozore, idite do Privacy & Security->Popup
Windows i procitajte upozorenje o racvanju. Alternativno, kada naidjete na stranicu sa iritirajucim iskacucim
prozorima, jednostavno kliknite na stranicu desnim klikom i izaberite "Reject popup windows from this site."
bfilter
Pogledajmo sada sta neke aplikacije u kolekciji portova mogu da urade da uvecaju opcije koje su vec dostupne u vasem
omiljenom web citacu. Pocecu sa bfilter-om. Ovaj HTTP proxy ne samo da kontrolise iskacuce prozore, vec i zaustavlja
one dosadne svetlucave reklame i obecava da onemoguci webbugs. Da bi instalirali ovaj port, postanite superuser i:
# cd /usr/ports/net/bfilter
# make install clean
Port ce instalirati aplikaciju u /usr/local/bin/bfilter i konfiguracioni fajl u /usr/local/etc/bfilter/config. Kada se
kompajliranje zavrsi, izadjite iz superuser naloga i ukucajte bfilter da bi startovali proxy. Onda proverite da li proxy
slusa za zahteve:
$ sockstat -4
USER COMMAND PID FD PROTO LOCAL ADDRESS FOREIGN ADDRESS
dlavigne bfilter 20336 3 tcp4 127.0.0.1:8080 *:*
Primeticete da bfilter slusa na protu 8080 na loopback adresi. Ako procitate komentare u njegovom konfiguracionom
fajlu, videcete da 127.0.0.1 znaci da sluca HTTP zahteve na svim interfejsima. Ako zelite da slusate na samo jednom
interfejsu, odredite njegovu IP adresu u konfiguracionom fajlu.
bfilter nije transparentni proxy, sto znaci da cete morati da konfigurisete vas web citac da bi mogao da koristi proxy.
Idite u Preferences odeljak vaseg web citaca i trebalo bi da nadjete podesavanje koja se odnose na proxy. Ukucajte IP
adresu i broj porta koji koristi bfilter. U mom primeru, bfilter radi na istoj masini kao i moj citac, tako da koristim
127.0.0.1 kao IP adresu i 8080 za broj porta. Ako pokrecete bfilter na posebnom kompjuteru, promenite IP adresu u
konfiguracionom fajlu koja ce predstavljati IP adresu mrezne kartice prikacene na vasu unutrasnju mrezu. Onda
podesite citace na kompjuterima u vasoj mrezi da koriste IP adresu u njihovim podesavanjima za proxy u Preferences.
bfilter ima i fajl sa pravilima, koji se nalazi u /usr/local/etc/bfilter/rules. Meni su i podrazumevana pravila radial
besprekorno u hvatanju iskacucih prozora i reklama. Ako trazite proxy koji je lak za koriscenje i koji radi onako kako
ga instalirate bez dodatnih podesavanja, bfilter moze biti dobro resenje.
middleman
Jos jedan HTTP proxy koji uzivam da koristim je middleman. Kao i bfilter, radi cim ga instalirate, ali ono sto ovaj proxy
cini interesantnim su dodatne opcije koje omogucavaju da na zavodljiv nacin naucite vise o HTTP i sta se desava iza
scene svaki put kada posetite web stranicu.
Prvo instalirajmo port:
Komandna linija
Osnovna komandna linija za Netcat je: nc <opcije> host ports, gde je host ime domena ili IP
adresa za skeniranje i ports je ili jedan port, ili niz portova (ozna~en "m-n") ili individualni
portovi odvojeni blanko karakterima (eng. spaces). Sada skoro ste spremni da vidite neke
zapanjuju}e stvari koje mo`ete uraditi sa Netcat-om. Me|utim prvo pogledajte detaljan pregled
svake opcije komande linije da biste imali osnovno razumevanje mogu}nosti:
l -dDDDostupna jedino na Windows-u, ova opcija stavlja Netcat u skriveni mod,
omogu}avaju}i mu da se podeli i radi nezavisno od kontrolne MS-DOS odzivne linije.
Omogu}ava da Netcat radi u prislu{nom modu bez potrebe da ga dr`ite u otvorenom
komadnom prozoru. Tako|e poma`e hakeru da bolje sakrije pokrenuti Netcat od
sistem administratora.
l -e <command>DDUkoliko je Netcat kompajliran sa GAPING_SECURITY_HOLE
opcijom, u prislu{nom modu }e izvr{iti <command> kada neko napravi konekciju na
port koji Netcat prislu{kuje u tom trenutku, dok }e klijent Netcat proslediti podatke
drugoj kopiji Netcat-a koja prislulu{kuje. Kori{}enje ove opcije je izuzetno opasno
ukoliko neznate ta~no {ta radite. To je lak i brz na~in za postavljenje backdoor
komandnog okru`enja na sistem (primeri slede).
6
7
Netcat i Cryptcat POGLAVLJE 1
l -i <seconds>DDVremenski interval koji je koli~ina vremena koje Netcat sa~eka
izme|u slanja podataka. Na primer kada se prosle|uje fajl Netcat-u, on }e sa~ekati
<seconds> sekundi pre nego {to po{alje slede}u liniju ulaznih podataka. Kada
koristite Netcat na vi{e portova na domenu, Netcat }e sa~ekati <seconds> sekundi pre
nego {to kontaktira slede}i port u liniji. Ovo mo`e omogu}iti korisnicima da stvore
prenos podataka ili da napad na servis izgleda manje po skriptu i tako zadr`ati Va{e
skeniranje portova van doma{aja radara nekog sistema za detekciju upada i sistem
administratora.
l -g <route-list>DDKori{}enje ove opcije mo`e biti lukavo. Netcat podr`ava labavo
rutiranje izvora (obja{njeno kasnije u sekciji "Smestite prijatelju: IP varanje"). Mo`ete
nazna~iti do osam -g opcija u komandnoj liniji da biste primorali Netcat saobra}aj da
prolazi preko odre|enih IP adresa, {to je korisno ukoliko skrivate IP adresu izvora
Va{ih podataka (u poku{aju da zaobi|ete filter mre`ne blokade ili liste adresa kojima
je dozvoljen pristup) i `elite da primite odziv sa domena. Rutiranje izvora preko
ma{ine nad kojom imate kontrolu, mo`ete naterati pakete podataka da se vrate
Va{oj adresi umesto da zavr{e na pravoj destinaciji. Imajte na umu da ovo uglavnom
ne}e raditi, jer ve}ina rutera ignori{e opciju rutiranja izvora i ve}ina filtera portova i
mre`nih blokada prave log Va{ih poku{aja.
l -G <hop pointer>DDOva opcija Vam omogu}ava da uti~ete na to koja IP adresa u
Va{oj -g listi ruta je trenutno slede}a. Iz razloga {to su IP adrese 4 bajta u veli~ini, ovaj
argument se uvek javlja u umno{cima broja 4, gde se 4 odnosi na prvu IP adresu u rut
listi, 8 na drugu itd. Ovo je korisno ako `elite da falsifikujete delove rut liste izvora da
u~inite da izgleda kao da dolazi sa nekog drugog mesta. Stavljaju}i la`ne adrese na
prva dva mesta u Va{oj -g listi i postavljanjem skok pointera -g opcijom na 12, paket
}e biti usmeren pravo ka tre}oj IP adresi u Va{oj rut listi. Stvarni sadr`aj paket }e,
ina~e, jo{ uvek sadr`ati la`ne IP adrese, ~ine}i da izgleda kao da je paket stigao sa
jedne lokacije iako je u stvari sa neke druge. Ovo mo`e pomo}i da maskirate odakle
dolazite kada vr{ite prikrivanje IP adrese i rutiranje izvora, ali ne}ete nu`no biti u
mogu}nosti da primite odziv jer }e poku{ati da preokrene rutu preko Va{e
falsifikovane IP adrese.
l -lDDOva opcija uklju~uje i isklju~uje Netcat-ov "prislu{ni" mod. Ova opcija mora biti
kori{}ena zajedno sa -p opcijom da bi uputili Netcat da se ve`e za bilo koji TCP port
koji nazna~ite i da ~eka dolaze}e konekcije. Dodajte -u opciju da biste koristili UDP
portove umesto TCP.
l -LDDOva opcija, dostupna jedino u Windows verzijama, je ja~a "prislu{na" opcija
nego -l. Ona nala`e Netcat-u da restartuje prislu{ni mod sa istim opcijama komandne
linije posle zatvaranja konekcije. Ovo omogu}ava Netcat-u da prihvati budu}e
konekcije bez intervencije korisnika, ~ak iako je Va{a inicajlna konekcija zavr{ena.
Kao i -l, tako|e zahteva -p opciju.
l -nDDUpu}uje Netcat da ne vr{i bilo kakvu pretragu imena domena. Ako koristite ovu
opciju na komandnoj liniji, uverite se da ne nazna~ite bilo koje ime domena kao
argument.
DEO I Multifunkcionalni alati
l -o <hexfile>DDVr{i pretvaranje podataka u heksadecimalni kod i prebacuje ih u
<hexfile >. Komanda nc -o hexfile snima protok podataka u oba smera i zapo~inje
svaku liniju sa < ili > da bi se nazna~ili dolaze}i i odlaze}i podaci respektivno. Da
biste dobili samo hex zapis samo dolaze}ih podataka, koristili biste komandu
nc -o <hexfile, i obrnuto, za odlaze}i nc -o >hexfile.
l -p <port>DDOmogu}ava Vam da nazna~ite broj lokalnog porta koji }e Netcat
koristiti. Ovaj argument je neophodan kada koristite -l ili -L opcije za prislu{ni mod.
Ako nije nazna~eno za odlaze}e konekcije, Netcat }e koristit bilo koji port koji dobije
od sistema, ba{ kao i ve}ina drugih TCP i UDP klijenta. Imajte na umu da na Unix-u
jedino root korsnici mogu nazna~iti kori{}enje broja porta ispod 1024.
l -rDDNetcat bira lokalni ili udaljeni port. Ovo je korisno kada koristite Netcat da
dobijete informacije o velikom opsegu portova na sistemu i `elite da pome{ate red i
izvornih i destinacionih portova da biste u~inili da manje izgleda kao skeniranje
portova. Kad se ova opcija koristi zajedno sa -i opcijom i dovoljno velikim
intervalom, port skeniranje ima jo{ ve}e {anse da pro|e nezapa`eno osim ukoliko
sistem administrator pa`ljivo i detaljno pregledava logove.
l -sDDNazna~ava izvornu IP adresu koju Netcat treba da koristi kada stvara svoje
konekcije. Ova opcija omogu}ava hakerima da rade neke vrlo podle trikove. Prvo,
omogu}ava im da sakriju svoju ili falsifikuju tu|u IP adresu, ali da bi preusmerili bilo
koju informaciju preko la`irane adrese, morali bi da koriste -g opciju za rutiranje
izvora. Drugo, kada je u prislu{nom modu, mnogo puta se mo`ete "prika~iti" ispred
servisa koji se ve} prislu{kuje. Svi TCP i UDP servisi se vezuju za port, ali se ne}e svi
vezati i za odre|enu IP adresu. Mnogi servisi po unapred definisanom stanju
prislu{kuju sve dostupne interfejse. Syslog, na primer, oslu{kuje UDP port 514 za
syslog saobra}aj. Me|utim, ako pokrenete Netcat da oslu{kuje port 514 i upotrebite
-s opciju da nazna~ite izvornu IP adresu, sav saobra}aj ka toj nazna~enoj IP adresi }e
oti}i prvo ka Netcat-u koji oslu{kuje! Za{to? Ukoliko soket (sistemski interfejs za
implementaciju TCP/IP saobra}aja) odredi i port i IP adresu, dobija prioritet nad
soketima koje se nisu vezali za specifi~nu IP adresu. O tome }emo detaljnije govoriti
kasnije (vidite deo "Otimanje servisa") i pokazati Vam kako da raspoznate na koji
servis se mo`e prika~iti.
l -tDDAko se kompajlira sa TELNET opcijom, Netcat }e biti u mogu}nosti da obra|uje
pregovor telnet opcija sa telnet serverom, odgovaraju}i sa bezna~ajnim informacijama,
ali Vam omogu}ava login odzivnu liniju koju ste veorvatno i tra`ili koriste}i Netcat za
konekciju na TCP port 23.
l -uDDNala`e Netcat-u da koristi UDP umesto TCP-a. Funkcioni{e i u klient i u
prislu{nom modu.
l -vDDKontroli{e koliko Vam Netcat govori o tome {ta radi. Ne koristite -v, i Netcat }e
samo izbaciti podatke koje prima. Jedno -v }e Vam omogiti da znate na koju adresu
se povezuje ili konektuje i ako se javi neki problem. Dva -v Vas obave{tava koliko
podataka je poslato i primljeno na kraju konekcije.
Osnovna komandna linija za Netcat je: nc <opcije> host ports, gde je host ime domena ili IP
adresa za skeniranje i ports je ili jedan port, ili niz portova (ozna~en "m-n") ili individualni
portovi odvojeni blanko karakterima (eng. spaces). Sada skoro ste spremni da vidite neke
zapanjuju}e stvari koje mo`ete uraditi sa Netcat-om. Me|utim prvo pogledajte detaljan pregled
svake opcije komande linije da biste imali osnovno razumevanje mogu}nosti:
l -dDDDostupna jedino na Windows-u, ova opcija stavlja Netcat u skriveni mod,
omogu}avaju}i mu da se podeli i radi nezavisno od kontrolne MS-DOS odzivne linije.
Omogu}ava da Netcat radi u prislu{nom modu bez potrebe da ga dr`ite u otvorenom
komadnom prozoru. Tako|e poma`e hakeru da bolje sakrije pokrenuti Netcat od
sistem administratora.
l -e <command>DDUkoliko je Netcat kompajliran sa GAPING_SECURITY_HOLE
opcijom, u prislu{nom modu }e izvr{iti <command> kada neko napravi konekciju na
port koji Netcat prislu{kuje u tom trenutku, dok }e klijent Netcat proslediti podatke
drugoj kopiji Netcat-a koja prislulu{kuje. Kori{}enje ove opcije je izuzetno opasno
ukoliko neznate ta~no {ta radite. To je lak i brz na~in za postavljenje backdoor
komandnog okru`enja na sistem (primeri slede).
6
7
Netcat i Cryptcat POGLAVLJE 1
l -i <seconds>DDVremenski interval koji je koli~ina vremena koje Netcat sa~eka
izme|u slanja podataka. Na primer kada se prosle|uje fajl Netcat-u, on }e sa~ekati
<seconds> sekundi pre nego {to po{alje slede}u liniju ulaznih podataka. Kada
koristite Netcat na vi{e portova na domenu, Netcat }e sa~ekati <seconds> sekundi pre
nego {to kontaktira slede}i port u liniji. Ovo mo`e omogu}iti korisnicima da stvore
prenos podataka ili da napad na servis izgleda manje po skriptu i tako zadr`ati Va{e
skeniranje portova van doma{aja radara nekog sistema za detekciju upada i sistem
administratora.
l -g <route-list>DDKori{}enje ove opcije mo`e biti lukavo. Netcat podr`ava labavo
rutiranje izvora (obja{njeno kasnije u sekciji "Smestite prijatelju: IP varanje"). Mo`ete
nazna~iti do osam -g opcija u komandnoj liniji da biste primorali Netcat saobra}aj da
prolazi preko odre|enih IP adresa, {to je korisno ukoliko skrivate IP adresu izvora
Va{ih podataka (u poku{aju da zaobi|ete filter mre`ne blokade ili liste adresa kojima
je dozvoljen pristup) i `elite da primite odziv sa domena. Rutiranje izvora preko
ma{ine nad kojom imate kontrolu, mo`ete naterati pakete podataka da se vrate
Va{oj adresi umesto da zavr{e na pravoj destinaciji. Imajte na umu da ovo uglavnom
ne}e raditi, jer ve}ina rutera ignori{e opciju rutiranja izvora i ve}ina filtera portova i
mre`nih blokada prave log Va{ih poku{aja.
l -G <hop pointer>DDOva opcija Vam omogu}ava da uti~ete na to koja IP adresa u
Va{oj -g listi ruta je trenutno slede}a. Iz razloga {to su IP adrese 4 bajta u veli~ini, ovaj
argument se uvek javlja u umno{cima broja 4, gde se 4 odnosi na prvu IP adresu u rut
listi, 8 na drugu itd. Ovo je korisno ako `elite da falsifikujete delove rut liste izvora da
u~inite da izgleda kao da dolazi sa nekog drugog mesta. Stavljaju}i la`ne adrese na
prva dva mesta u Va{oj -g listi i postavljanjem skok pointera -g opcijom na 12, paket
}e biti usmeren pravo ka tre}oj IP adresi u Va{oj rut listi. Stvarni sadr`aj paket }e,
ina~e, jo{ uvek sadr`ati la`ne IP adrese, ~ine}i da izgleda kao da je paket stigao sa
jedne lokacije iako je u stvari sa neke druge. Ovo mo`e pomo}i da maskirate odakle
dolazite kada vr{ite prikrivanje IP adrese i rutiranje izvora, ali ne}ete nu`no biti u
mogu}nosti da primite odziv jer }e poku{ati da preokrene rutu preko Va{e
falsifikovane IP adrese.
l -lDDOva opcija uklju~uje i isklju~uje Netcat-ov "prislu{ni" mod. Ova opcija mora biti
kori{}ena zajedno sa -p opcijom da bi uputili Netcat da se ve`e za bilo koji TCP port
koji nazna~ite i da ~eka dolaze}e konekcije. Dodajte -u opciju da biste koristili UDP
portove umesto TCP.
l -LDDOva opcija, dostupna jedino u Windows verzijama, je ja~a "prislu{na" opcija
nego -l. Ona nala`e Netcat-u da restartuje prislu{ni mod sa istim opcijama komandne
linije posle zatvaranja konekcije. Ovo omogu}ava Netcat-u da prihvati budu}e
konekcije bez intervencije korisnika, ~ak iako je Va{a inicajlna konekcija zavr{ena.
Kao i -l, tako|e zahteva -p opciju.
l -nDDUpu}uje Netcat da ne vr{i bilo kakvu pretragu imena domena. Ako koristite ovu
opciju na komandnoj liniji, uverite se da ne nazna~ite bilo koje ime domena kao
argument.
DEO I Multifunkcionalni alati
l -o <hexfile>DDVr{i pretvaranje podataka u heksadecimalni kod i prebacuje ih u
<hexfile >. Komanda nc -o hexfile snima protok podataka u oba smera i zapo~inje
svaku liniju sa < ili > da bi se nazna~ili dolaze}i i odlaze}i podaci respektivno. Da
biste dobili samo hex zapis samo dolaze}ih podataka, koristili biste komandu
nc -o <hexfile, i obrnuto, za odlaze}i nc -o >hexfile.
l -p <port>DDOmogu}ava Vam da nazna~ite broj lokalnog porta koji }e Netcat
koristiti. Ovaj argument je neophodan kada koristite -l ili -L opcije za prislu{ni mod.
Ako nije nazna~eno za odlaze}e konekcije, Netcat }e koristit bilo koji port koji dobije
od sistema, ba{ kao i ve}ina drugih TCP i UDP klijenta. Imajte na umu da na Unix-u
jedino root korsnici mogu nazna~iti kori{}enje broja porta ispod 1024.
l -rDDNetcat bira lokalni ili udaljeni port. Ovo je korisno kada koristite Netcat da
dobijete informacije o velikom opsegu portova na sistemu i `elite da pome{ate red i
izvornih i destinacionih portova da biste u~inili da manje izgleda kao skeniranje
portova. Kad se ova opcija koristi zajedno sa -i opcijom i dovoljno velikim
intervalom, port skeniranje ima jo{ ve}e {anse da pro|e nezapa`eno osim ukoliko
sistem administrator pa`ljivo i detaljno pregledava logove.
l -sDDNazna~ava izvornu IP adresu koju Netcat treba da koristi kada stvara svoje
konekcije. Ova opcija omogu}ava hakerima da rade neke vrlo podle trikove. Prvo,
omogu}ava im da sakriju svoju ili falsifikuju tu|u IP adresu, ali da bi preusmerili bilo
koju informaciju preko la`irane adrese, morali bi da koriste -g opciju za rutiranje
izvora. Drugo, kada je u prislu{nom modu, mnogo puta se mo`ete "prika~iti" ispred
servisa koji se ve} prislu{kuje. Svi TCP i UDP servisi se vezuju za port, ali se ne}e svi
vezati i za odre|enu IP adresu. Mnogi servisi po unapred definisanom stanju
prislu{kuju sve dostupne interfejse. Syslog, na primer, oslu{kuje UDP port 514 za
syslog saobra}aj. Me|utim, ako pokrenete Netcat da oslu{kuje port 514 i upotrebite
-s opciju da nazna~ite izvornu IP adresu, sav saobra}aj ka toj nazna~enoj IP adresi }e
oti}i prvo ka Netcat-u koji oslu{kuje! Za{to? Ukoliko soket (sistemski interfejs za
implementaciju TCP/IP saobra}aja) odredi i port i IP adresu, dobija prioritet nad
soketima koje se nisu vezali za specifi~nu IP adresu. O tome }emo detaljnije govoriti
kasnije (vidite deo "Otimanje servisa") i pokazati Vam kako da raspoznate na koji
servis se mo`e prika~iti.
l -tDDAko se kompajlira sa TELNET opcijom, Netcat }e biti u mogu}nosti da obra|uje
pregovor telnet opcija sa telnet serverom, odgovaraju}i sa bezna~ajnim informacijama,
ali Vam omogu}ava login odzivnu liniju koju ste veorvatno i tra`ili koriste}i Netcat za
konekciju na TCP port 23.
l -uDDNala`e Netcat-u da koristi UDP umesto TCP-a. Funkcioni{e i u klient i u
prislu{nom modu.
l -vDDKontroli{e koliko Vam Netcat govori o tome {ta radi. Ne koristite -v, i Netcat }e
samo izbaciti podatke koje prima. Jedno -v }e Vam omogiti da znate na koju adresu
se povezuje ili konektuje i ako se javi neki problem. Dva -v Vas obave{tava koliko
podataka je poslato i primljeno na kraju konekcije.
Pretplati se na:
Komentari (Atom)
Popular Posts
-
Kupili ste digitalni SLR fotoaparat zato što ste mrzeli sporoću vašeg point-and-shoot fotoaparata. Dobra vest: Vaše fotografije su sada bo...
-
Niste mislili da cu propustiti CCleaner na ovoj listi , zar ne? Ja sam ipak htio pronaći nešto bolje, ali nažalost nisam uspio, dokaza...
-
Trenutna verzija DragonFlyBSD handbook-a jos uvek sadrzi stari metod instalacije. Sam proces se dosta pojednostavio od vremena kada je hand...
-
Zima je već nastupila i sve je manje sunčanih dana. Ali to nas ne sprečava da se polako pripremamo za proleće obliveno sunčanim zracima ...
-
Programska podrška (još i softver , programska oprema , programska potpora [1] ) je neopipljivi dio računala ( engl. soft znači meko, nj...
-
U ovom članku naučićete kako se koristi ručni režim rada sa digitalnim SLR fotoaparatima. Do sada ste već naučili da koristite blic, ISO ...
-
Komandna linija Osnovna komandna linija za Netcat je: nc <opcije> host ports, gde je host ime domena ili IP adresa za skeniranje i p...
-
Java za mlade programere (1) Šta je Java? Java je računarski programski jezik koji je razvila firma Sun Microsystems. Programski jezik se ...
-
Neka pozadina ne bude napadna Pozadina svojim sadržajem ne sme da odvlači pažnju od objekta snimanja. Jednostavna i nenametljiva pozadina...
-
U ovom savetu govorićemo o prednostima braketiranja ekspozicije. Ako ste napredni amater ili barem malo poznajete fotografiju, onda sigurn...
